Menadžment znanja

Menadžment znanja

1.    Određenje i geneza menadžmenta znanja
Menadžment znanja je u poslednjoj deceniji dvadesetog veka evoluirao od prakse i konsultanstva do akademske nauke. On je poput drugih granskih nauka postao specijalizovano područje upravljanja putem znanja, veština i sposobnosti, odnosno mudrosti, kako organizacionim, tako i društvenim i drugim sistemima.

 
2.    Određenje menadžmenta znanja
Menadžment znanja se često poistovećuje sa informacionim sistemima, ili sa menadžmentom ljudskih resursa. U stvarnosti, on ima korene u širokom mnoštvu disciplina poput filozofije, biznis menadžmenta, antropologije, informacionih nauka, psihologije i kompjuterskih nauka.
Menadžment znanja je relativno mlada disciplina koja ima korene u brojnim disciplinama.Neka literatura o menadţmentu znanja je veoma orijentisana na informacione sisteme, ostavljajući utisak da je to malo šta više od menadţmenta
informacija. Druga literatura posmatra više ljudsku dimenziju stvaranja i deljenja znanja, ĉime je tema sliĉnija menadţmentu ljudskih resursa.Svon i njegovi sledbenici pod menadţmentom znanja podrazumevaju: „bilo koji proces ili praksu stvaranja, pribavljanja, deljenja i korišćenja znanja, bilo gde da se ono nalazi, radi poboljšanja uĉenja i performansi u organizacijama―.
Niveli definiše menadţment znanja sa strateške perspektive. Po njemu menadţment znanja je: „UnapreĊivanje naĉina na koji se firme suoĉavaju sa visoko turbulentnim okruţenjima i putem koga se moţe pokrenuti njihove baze znanja (ili poduprti njihovu imovinu znanja) u cilju obezbeĊivanja neprekidne inovacije.