Menadžment znanja

MENADŽMENT ZNANJA

Rad ima za zadatak da analizira liderstvo i menadžment znanja. U radu su obrađene sledeće oblasti: pojam i značaj lidera, razlike između menadžera i lidera, pristup liderstvu, savremene teorije liderstva, vrste liderstva u menadžmentu znanja zatim uloga lidera u ekonomiji znanja i dati su šematski prikazi stilova liderstva, Fiedlerov model liderstvazatim Hersey model liderstva. Cilj rada je da istraži kakva je uloga menadžera sa liderskimsposobnostima u upravljanju znanjem u organizacijama.

1. UVOD – DEFINISANJE LIDERSTVA
Savremeni pristup poslovanju, u prvi plan ističu menadžerske sposobnosti i veštine. Dok se jedni menadžeri žale da im je sve teže i opterećuju se bezizlaznim problemima i obavezama, drugi samouvereno sagledavaju mogućnosti i u nastalim kriznim situacijama i nalaze rešenja za pomeranje granica znanja i mogućnosti da iskažu svoju superiornost nad drugima.
U raznoj literaturi možemo naći mnogo definicija šta je to zapravo lider i definicije liderstva. Jedan autor Barnard Bass dao je definiciju od deset pristupa liderstvu.
Liderstvo je nesumljivo važan faktor koji utiče na efikasnost programa menadžmenta znanja. U našoj a i stranoj literaturi možemo naći saglasnosti autora što u teorijskom delu, a i u praktičnom delu čiji se primei u praksi potvrđuju, kao uspešnih lidera u njihovim organizacijama u borbi za osvajanje konurentske prednosti. Značaj lidera u primeni programa menadžmenta znanja u literaturi nalazimo naziv i možemo ih zvati lideri znanja, čiji su ne samo učesnici, već i pravi predstavnici koncepta menadžmenta znanja koji svojim znanjem i naglašavaju značaj znanja i upravljanje znanjem u novoj eri poslovanja.
Uspešno liderstvo koje se fokusira na znanje ali samo u vidu njegovog iskorišćavanja radi dodatne vrednosti za njegovu organizaciju daje pozitivne rezultate u praksi, koji se ogledaju u većoj produktivnosti i povećanju reputacije, unapređivanje kreativnosti zaposlenih i jača njihov moral. Biti uspešan lider u današnje vreme predstavlja veliki izazov, a ako imamo dobrog lidera na vrhu organizacije pitanje je od značaja za uspešnost programa znanja. Liderstvo u savremenim organizacijama se vezuje za promene. Uslovi nalažu liderima ne samo da prilagođavaju organizacije promenama u okruženju već i da sami kreiraju promene. Organizacijama su potrebni rukovodioci koji su sposobni da vode proces promena, koji su za korak ispred drugih, koji dugoročno razmišljaju i koji shvataju da je zalaganje za očuvanje status quo stanja pogubno u uslovima turbulentnih promena u okruženju. Takvi rukovodioci su lideri, oni vode organizaciju ka ostvarivanju superiornih performansi. Liderstvo je postalo kritičan faktor uspeha savremenih organizacija i najskuplji resurs svake organizacije. Nisu slučajno departmani za ljudske resurse u organizacijama najviše zaokupljeni problemom kako da pronađu najbolje menadžere za popunjavanje ključnih rukovodećih pozicija.
Postoji mnogo različitih definicija liderstva kao što ima mnogo onih koji su pokušali da definišu ovaj pojam. Da navedemo samo neke:
– Liderstvo je proces kojim se delatnost članova grupe usmerava ka ostvarenju zadataka. (Stoner, 2002).
– Liderstvo se dešava između ljudi, uključuje korišćenje različitih uticaja i koristi se za ostvarivanje ciljeva organizacije. (Yukl, 1989).
– Liderstvo je sposobnost da se utiče na druge radi ostvarenja ciljeva (Robins,1996).
– Liderstvo se definiše kao čin ili ponašanje da se utiče na druge. (Milisavljević,1999).
– Liderstvo je niz procesa, koji pre svega stvara organizacije ili ih prilagođava okolnostima koje se značajno menjaju. Liderstvo definiše kako treba da
izgleda budućnost, usmerava ljude u pravcu te vizije i inspiriše ih da jeostvare uprkos preprekama (Koter, 1999).1
Liderstvo predstavlja proces u kome pojedinac vrši uticaj na zaposlene da bi se ostvarili ciljevi organizacije. Liderstvo čine i zaposleni koji razumeju ciljeve i njihov značaj a, takođe, svesno ili nesvesno prihvataju različite vrste uticaja koje lider vrši na njih, demonstrirajući tako različite oblike moći, koje zaposleni doživljavaju kao njegovu posebnost i superiornost.. Osoba koja utiče na druge naziva se lider. Iako je definicija liderstva slična definiciji menadžmenta, ne može se staviti znak jednakosti između pojmova menadžer i lider, a još manje između liderstva i vođenja. Razloga za to ima više. Osobine povezane sa liderstvom su sledeće:
1. ENERGIJA Lideri iskazuju visok nivo uloženog napora. Oni imaju relativno visok nivo želje za uspehom; oni su ambiciozni; imaju veliku energiju; oni su neumorni i uporni u svojim aktivnostima i oni pokazuju inicijativu.
2. ŽELJA DA VODI Lideri imaju izraženu želju da vode i utiču na druge. Oni pokazuju spremnost da preuzmu odgovornost.
3. POŠTENJE I INTEGRITET Lideri izgrađuju odnose poverenja između sebe i svojih sledbenika koristeći istinu i poštenje i pokazujući visoku konzistenciju između reči i dela.
4. SAMOPOUZDANJE Sledbenici veruju da lider nikad ne sumnja u sebe. Lideri zbog toga moraju da pokažu samopouzdanje da bi ubedili svoje sledbenike u pravičnost svojih ciljeva i odluka.
5. INTELIGENCIJA Lideri moraju da budu dovoljno inteligentni da bi mogli da prikupljaju, sintetizuju i tumače velike količine informacija i moraju da budu sposobni da stvaraju vizije, rešavaju probleme i da donose pravilne odluke.
6. RELEVANTNO POSLOVNO ZNANJE Efektivni lideri imaju visok nivo znanja o kompaniji, delatnosti i tehnici. Produbljeno znanje omogućava liderima da donose dobro obrazložene odluke i da razumeju posledice takvih odluka.
7. DODATNE OSOBINE Lideri su energični, živahni ljudi. Oni su društveni, puni pouzdanja i retko tihi i povučeni.