U zadovoljenju motiva moguće je uočiti hijerarhiju. Naime, ponašanje je određeno
većim brojem motiva, ali ih nije moguće zadovoljiti istovremeno. Zato se javlja
dominantan motiv, od kojeg osoba ne želi da odustane, a druge zapostavlja.
Pravilnost u hijerarhiji motiva je uočio Abraham Maslov. Prema Maslovu, najviši
motivi upućuju na razvoj, a najniži na opstanak.[4]

motiv za samoaktualizacijom (da budemo ono što jesmo)

motiv za ugledom i samopotvrđivanjem

motiv za afektivnom vezanošću

motiv sigurnosti (dominantan nakon zadovoljenja bioloških motiva)

biološki (žeđ, glad i sl.)

Motivacija

U uskoj vezi sa motivima je i motivacija. Nikola Rot u svojoj studiji „Psihologija
ličnosti“ je definiše kao proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka
radi postizanja određenog cilja. Svaki proces motivacije počinje sa određenim
potrebama i završava se nakon njihovog zadovoljenja. Međutim, uspeh, odnosno
neuspeh u zadovoljenju potreba može dovesti do krajnosti; da čovek izgubi
poverenje u sebe ili da postane previše samopuzdan.[5]

Podsticaj

Prema Rotu, podsticaji nisu isto što i motivi. Podsticaji su nagrade i pohvale i one
oživljavaju motive za društvenim priznanjem. U funkciji motiva su i emocije, kao
što su strah i ljubav. One su snažni pokretači ponašanja; daju intenzitet aktivnosti
koja je izazvana motivom.[4]