Савремени менаџмент људских ресурса апсолутно је упознат са чињеницом да успех
једне организације у великом мери зависи од способности и мотивисаности његових
запослених. Међутим, једно од најважнијих питања и вероватно највећа дилема
савременог менаџмента људских ресурса је како запослене подстакнути да раде онако
како се то од њих тражи?

Проблем мотивације је веома сложен, самим тим и теорије које се овом тематиком баве
су до те мере различите да међусобно нису или су само делимично компатибилне.
Јединствене теорије мотивације једноставно нема.

Такође, већина њих говори о томе да је мотивација унутрашњи подстицаја због кога се
људи понашају управо онако како се понашају.

Многима ће се учинити да се људи

понашају непредвидиво и ирационално. Међутим, кад се погледа у њихову прошлост и
њихов емоционални склоп, схватили би да је понашање људи логично и предвидиво.
Познавајући те чињенице, са великом сигурношћу бисмо могли да предвидимо како ће
неки људи реаговати на критике или на захтев да остану да раде прековремено. Разлози
тако различитог понашања људи на исте подстицаје, налазе се у јединствености сваке
индивидуе.

Та јединственост настала је као последица кућног васпитања, образовања,

социјалног живота, радног искуства итд.

У том из

Слике 1

. мотивација се може посматрати као ланчана реакција потреба које

осећамо, које даље доводе до жеља или циљева којима тежимо, што све заједно узрокује
напетост која води радњама за остварење циљева, што коначно резултира задовољством.
Процес мотивације је следећи:

Слика 1.

Процес мотивације

Међутим, ланац потребе-жеље-задовољство, не функционише без утицаја следећих
фактора:

Bogićević B., (2010), “Menadžment ljudskih resursa”, Ekonomski fakultet,Beograd 2010.