Definisati motivaciju adekvatno i sažeto je jako težak posao, ljudi jednostavno imaju u sebi
motivaciju ili im se ona može nametnuti. Odgovor na pitanje: "Šta je motivacija?" razlikuje
se od epohe do epohe, a takođe i od kulture do kulture. Motivaciju možemo definisati kao
proces   pokretanja   aktivnosti   čoveka   i   njenog   usmeravanja   na   određene   objekte   i
koordinaciju   te   aktivnosti   -   radi   postizanja   željenih   ciljeva.   Više   neg   bilo   koja   druga   od
mentalnih funkcija, motivacija je značajna za socijalno ponašanje pojedinca.

Motivacija za rad je kompleks sila koje iniciraju i zadržavaju zaposlenog da radi na
određenom mestu u organizaciji. Sa aspekta pojedinca - to je interno stanje koje vodi
ostvarivanju cilja i na koje utiče mnoštvo faktora. A sa aspekta menadžera, motivacija je
aktivnost koja osigurava da zaposleni teže definisanim ciljevima.

Motivacija je usko povezana sa radom i organizacionom efikasnošću. Motivaciju u
organizaciji možemo definisati kao usmereno ponašanje zaposlenih prema organizacionim
ciljevima uz istovremeno zadovoljavanje ličnih potreba i ciljeva. Ovako definisana motivacija
ima tri osnovna aspekta:



motivi radnika



ciljevi organizacije



individualni ciljevi

Motivacija u organizaciji je efikasna ako radnici kroz organizacione ciljeve zadovolje i svoje
sopstvene potrebe i ciljeve. Motivacija kao takva izražava voljnu komponentu čovekovog
ponašanja i predstavlja energiju koja nas pokreće na određene postupke i ponašanja.

Pod pojmom motiva najčešće se podrazumeva unutrašnji faktor koji podstiče, usmerava i
integriše čovekovo ponašanje. Motivi su unutrašnja, pokretačka snaga čoveka i kao takvi
često se poistovećuju sa potrebom. Međutim, svaka potreba nije istovremeno i motiv. Da bi
potreba prerasla u motiv, neophodno je da čovek postane svestan toga i da ona kao takva
postane pokretač određenog čovekovog ponašanja. Učinak nekog pojedinca ne zavisi samo
od njegove sposobnosti, već i od motivacije.

Pod motivatorima se najčešće podrazumevaju sredstva kojima se uspostavljaju ili ubrzavaju,
koče ili aktiviraju, slabe ili pojačavaju određene aktivnosti vezane za čovekovu radnu
delatnost. Dakle, uloga motivatora je da "otkoče", odnosno usmere radnu energiju u
željenom pravcu radi postizanja određenog cilja. Motivi i motivatori ne mogu se izjednačiti,
oni se međusobno razlikuju. Motivi su, dakle, čovekove potrebe, a motivatori su sredstva za
zadovoljenje određenih potreba. Tako, na primer: glad je motiv, a novac je motivator da
zadovolji taj motiv.

Motivisanost zaposlenih je jedan od ključnih preduslova za uspeh poslovanja. Zato je
neophodno stalno proučavanje i usavršavanje ovog sistema. Dobro motivisani radnici znaju
šta treba da rade i kojim putem da dođu do definisanog cilja na brz i efikasan način, što je
bitno za organizaciju, ali i za pojedinca koji kao nagradu za uloženi rad i napor ostvaruje
određenu korist.

3. FAKTORI KOJI UTIČU NA INDIVIDUALNU MOTIVACIJU

Na motivaciju deluje čitav niz faktora, ali svi oni deluju kroz pojednca i preko njega, utičući
na njegove percepcije, vrednosti i potrebe. Važan faktor u celokupnom procesu motivacije
su šira okolina, društveno-ekonomski razvoj i slično. Na individualnu motivaciju utiče
mnoštvo faktora koji se mogu podeliti u četiri kategorije:



individualne osobine



karakteristike posla koji pojedinac obavlja



karakteristike organizacije u kojoj pojedinac radi



šira društvena okolina.

Slika br. 1: Faktori koji utiču na individualnu motivaciju u uslovima organizacije

Individualne osobine:

- percepcije
- očekivanja
- vrednosti
- stavovi
- potrebe
- aspiracije
- preferencije
- demografske i socijalne
osobine

Karakteristike radne situacije: