Neverbalna komunikacija

UVOD

Proces komunikacije smatra se elementarnim među živim bićima, a način na koji se ona ostvaruje smatra se ključnim u razvijanju civilazacijske vrste. Istraživanja pokazuju da se poruka koju prenosimo tokom komunikacije sastoji od verbalnog dela, vizuelne impresije i tona glasa kojim je izgovorena. Prema psihološkim istraživaljima 7% emocionalnog značaja izrazimo rečima, oko 38% prenosimo korišćenjem tona glasa, a 55% emocionalne poruke prenosimo nevermalnim znakovima.

Dakle, verbalnim načinom uglavnom prenosimo informacije, a neverbalnim stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos prema osobi sa kojim komuniciramo.

Uspešni komunikatori kažu da su veštine neverbalne komunikacije stvar nečije uglađenosti, važni sastojci šarma i društvenog uspeha. Takve osobe ostavljaju sjajan utisak u društvu, vešte su u praćenju sopstvenih izraza emocija i poseduju empatiju, dakle, socijalno su vešte.

S obzirom na činjenicu da u neverbalnoj komunikaciji ili govoru tela leži 78% razumevanjagovorne poruke, Aristotelova teza „Bolje je jednom nešto videti, neko tri puta o tome pročitati” i te kako se potvrđuje.
Pri svakoj interakciji, šaljemo emocionalne signale, a ti signali utiču na osobe oko nas. Što smo društveno aktivniji, to bolje nadziremo signale koje upućujemo.

Dakle, možemo da prestanemo da govorimo, ali prosto je nemoguće da prestanemo da šaljemo neverbalne poruke, i ako ih kako psiholozi kažu primamo na nesvesnom nivou. One imaju veliki uticaj na nas, na našu komunikaciju o odnos sa drugima.

Neverbalna komunikacija mnogo je važniji i kompleksniji aspekt međuljudskih odnosa nego što se to na prvi pogled može učiniti.