Obligaciono pravo

POJAM I ZNACAJ OBLIGACIONOG PRAVA

Izraz obligaciono pravo se upotrebljava u dva razlicita znacenja:

1.- Kao grana pozitivnog prava
predstavlja skup opstih pravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi. Obligaciono pravo, Uvod u gradjansko pravo, stvarno pravo i nasledno pravosu deo gradjanskog prava.
2.- Kao pravna nauka (teorija) koja se bavi naucnom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose regulisu. Predmet obligacionog prava su obligacioni odnosi.

Obligacioni odnosi su odnosi izmedju fizickih ili pravnih lica po kojima je neko lice duzno da prema drugom licu ostvari odredjeno ponasanje. To je odnos izmedju najmanje dva lica u kome je jedno lice ovlasceno da od drugog zahteva da mu nesto – da, ucini, ne ucini ili trpi.Obligaciono pravo se bavi prometom vrednosti gde odredjena dobra prelaze iz imovine nekog lica u imovinu drugog lica, odnosno, gde neko lice obavlja rad ili usluge za drugo lice i tako povecava ili odrzava njegovu imovinu, a to obavlja za nagradu ili besplatno.Za razliku od stvarnog prava koje karakterise staticnost pravnih odnosa fizickih ili pravnihlica, obligaciono pravo je dinamika ovih odnosa. Obligaciono pravo regulise obligacione odnose ciji je predmet promet roba i promet usluga.
Znacaj obligacionog prava za promet roba i usluga je veliki. Obligacioni odnosi omogucuju obavljanje:

1) Ekonomskog prometa jer najveci deo svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajuci u razlicite obligacione odnose.
2) Pravnog prometa jer se preko obligacionih odnosa obavlja promet dobara i prava povodom njih.