UNIVERZITET NIKOLA TESLA
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO, BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Tema: OSNOVI STATISTIKE
Predmet: Kvantitativne metode
Profesor: dr. Predrag Kovačević Student: Uroš Zarubac i0778-17
Beograd, maj, 2019.
4
nemogućnost kvantifikacije svih pojava koje nas zanimaju, zbog čega neke zaključke ponekad ne
možemo doneti čak ni uz pomoć najsloženijih statističkih postupaka.
Takođe, uz veliki broj statističkih postupaka veže se mogućnost pojave grešaka koje uvek treba
imati u vidu prilikom donošenja zaključaka. Slično tome, uvek treba imati na umu da u
istraživanjima u pravilu se radi s nepreciznim pokazateljima koji nam nikad ne mogu otkriti svu
složenost pojave koja nas zanima.
Osim ovih nedostataka koji se vežu uz samu prirodu istraživačkog rada i statistike, postoje i neki
nedostaci koji se vežu uz praktične, ljudske aspekte korišćenja ove discipline. Oni uključuju
nesavesnu primenu neprikladnih statističkih postupaka, neprimerene interpretacije tačno
izračunatih rezultata te precenjivanje, odnosno preteranu generalizaciju dobijenih zaključaka.
Zbog ovih nedostataka treba naglasiti kako je uvek važno proveravati i nadograđivati zaključke
donesene na temelju sprovedenih istraživanja i primenjenih statističkih postupaka.
U današnjem informacionom dobu svet je pun podataka. Postalo je pravilo da moramo usvajati i
vrednovati znatne količine podataka ako želimo dobiti kvalitetan uvid u tekući razvoj događaja.
Podacima se mora dati smisao, a poslovne odluke se donose u okruženju u kome donosioci odluka
nisu sigurni u ponašanje bitnih faktora u budućnosti.
Jedna od osnovnih karakteristika poslovnog okruženja danas u bilo kojoj oblasti su brze i brojne
promene, koje prati i velika količina podataka na svakodnevnom nivou. Poznavanje izora i
kvaliteta podataka, njihovih karakteristika i pravilno tumačenje karakteristika su od izuzetne
važnosti u svrhu dobijanja kvalitetnih informacija na osnovu kojih će se donositi adekvatna odluka.
Upravo statistika nam omogućava da tumačimo podatke sa razumevanjem, da dobijemo odgovore
na značajna pitanja i da donosimo pouzdane zaključke i odluke zasnovane na numeričkim
dokazima.
U ovom radu biće reči o klasifikaciji statistike, osnovnim pojmovima u statistici, kao što su
statistički skup, entitet, populacija, obeležja posmatranja, varijacija, varijable, varijabilitet,
podatak, statističko istraživanje, eksperiment, posmatranje i merenje.
5
OSNOVI STATISTIKE
Statistika je disciplina koja proučava metode prikupljanja, sređivanja, analize i tumačenja
podataka. Statističke metode i modeli u području ekonomije prikupljaju i analiziraju podatke o
industrijskoj, poljoprivrednoj i drugoj proizvodnji, unutrašnjoj i spoljnoj trgovini, turizmu,
cenama, finansijskim tokovima i drugim ekonimski pojavama
2
.
Statistika je danas sastavni deo aktivnosti naučnih, obrazovnih, privrednih i drugih institucija.
Statistika je naučni metod koji se koristi za prikupljanje, prikazivanje, analizu i tumačenje različitih
vrsta podataka.
Statistika je skup metoda koje doprinose da se dođe do verodostojnih zaključaka i odluka u
uslovima neizvesnosti. Statistika se odnosila na skup numeričkih podataka o stanju posmatrane
pojave.Jedna od osnovnih karakteristika poslovnog okruženja danas u bilo kojoj oblasti su brze i
brojne promene, koje prati i velika količina podataka s kojima se svakodnevno susrećemo.
Poznavanje izvora i kvaliteta podataka, njihovih karakteristika i pravilno tumačenje karakteristika
su od izuzetne vaznosti u svrhu dobijanja kvalitetnih informacija na osnovu kojih će se donositi
adekvatne odluke. Ako se do podataka dolazi poštujući određene planske, ili zakonski propisane
preporuke prikupljeni podaci smatraju se statističkim pa je s toga njihovo pretvaranje u informacije
moguće upotrebom statističkih metoda.
Svrha primene statističkih metoda je donošenje zaključaka o karakteristikama posmatranih pojava,
ispitivanje različitih pretpostavki, procena karakterističnih veličina, predviđanje stanja i nivoa
pojava, i slično.
Statistika nam omogućava da tumačimo podatke sa razumevanjem, da dobijemo odgovore na
značajna pitanja i da donesemo pouzdane zaključke i odluke zasnovane na numeričkim dokazima..
Statistika ima dva aspekta: teorijski i primenjeni. Teorijska ili matematička statistika bavi se
razvojem, izvođenjem i dokazivanjem teorema, formula, pravila i zakona, odnosno usavršavanjem
novih metoda.
Teorija verovatnoće je fundamentalna oblast na kojoj je zasnovana matematička statistika.
Primenjena statistika podrazumeva primenu novih metoda, teorema, formula, pravila i zakona u
rešavanju realnih problema.
2
Lovrić. M. (2009). Osnovi statistike, Univerizitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, Kragujevac, str., 141.
