Osvetljenje u radnim prostorijama

Svetlost je „energija zraĉenja koja je u stanju da pobudi retinu oka i da proizvede osećaj vida“. Vidljiva svetlost se obično definiše kao radijacija u opsegu talasnih dužina od 380 do 780 nm – između infracrvene (sa dugačkim talasnim dužinama) i ultraljubičaste (sa kratkim talasnim dužinama). Brzina svetlosti, kao i svih ostalih elektromagnetnih talasa, iznosi 299743 km/s.
Sve profesionalne aktivnosti zahtevaju učešće vida. Većina industrijskih poslova obavlja se u fabrikama u kojima je usled ograniĉenog vremena trajanja i intenziteta dnevnog neophodna i upotreba veštaĉkog osvetljenja . [1]
Za sve uslove života i rada čoveka najbolje je dnevno svetlo zbog njegove difuznosti. Kada se koristi veštačko svetlo, treba da je zaslonjeno i što više difuzno. Poznato je da je svetlo deo energije zračenja elektromagnetnog spektra koji čovek registruje preko čula vida. Kako je učešće čula vida u svim radnim aktivnostima veoma važno, osvetljenje je važan faktor radne sredine i neophodan uslov za obavljanje procesa rada. Neadekvatno osvetljenje osim na vid negativno utiče i na psihološko stanje čoveka, produktivnost rada, povrede na radu. Uslovi u kojima je najbolje da se odvija neki radni proces je pri dnevnom svetlu, a kako to nije moguće uvek ostvariti mora se koristiti adekvatno veštačko osvetljenje.
2. Osvetljenje