Otpornici

1. Uvod

Otpornik (engl. resistor) je pasivna elektronska komponenta sa dva izvoda (jednim pristupom) koja pruža otpor struji, stvarajući pritom pad napona između priključaka.
Pružanje otpora struji kao osnovna osobina otpornika opisuje se električnim otporom.
Prema Omovom zakonu električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa jačinom struje koja protiče kroz otpornik. Drugim rečima, otpor je konstanta srazmere između napona i struje otpornika. Otpornik se koristi kao element električnih mreža i elektronskih uređaja.

2. Primena

Ako je struja u kolu poznata, tada se otpornik koristi za stvaranje poznate razlike potencijala proporcionalne toj struji. Obratno, ukoliko je poznata razlika potencijala između dve tačke u kolu, tada se otpornik može koristiti za stvaranje poznate struje proporcionalne toj razlici potencijala.
Ograničavanje strujePostavljanjem otpornika u seriju s nekom drugom komponentom, kao što je LED dioda, struja kroz tu komponentu se ograničava na poznatu i dozvoljenu vrednost.
Prigušivač (atenuator) je mreža dva ili više otpornika (delitelj napona) koji služe za smanjenje napona signala.
Linijski terminator je otpornik na kraju prenosne linije, konstruisan kao završna impedansa (otpor čija vrednost otpora odgovara otporu ostatka kola na koji je spojen) i time minimizira refleksiju signala.

3. Idealni otpornik

SI jedinica električnog otpora je 1   (om). Komponenta ima otpor od 1   (oma) ako napon od 1V (volt) na krajevima elementa daje struju od 1A (ampera), koja je ekvivalent toku od 1 C/s (kulona električnog naboja u sekundi).Često se koriste i višekratnici k  (kiloom – 1000 oma) i M  (megaom – milion oma).
Kod idealnog otpornika otpor ostaje konstantan bez obzira na dovedeni napon ili struju kroz element ili brzinu promene struje.Iako stvarni otpornici ne mogu postići ovaj zahtev, oni su projektovani da imaju male varijacije u električnom otporu kada su podvrgnuti tim promenama, ili promenama temperature ili ostalim faktorima iz okoline.