Paleozoik-ordovicijum

UVOD
Ordovicijum je druga od šest geoloških perioda paleozoika, i obuhvata vreme od pre oko 488.3±1.7 do pre oko 443.7±1.5 miliona godina. Ordovicijumu prethodi kambrijumska perioda a sledi ga silurska perioda. Ova perioda je dobila ime po velškom plemenu Ordovik (engl. Ordovices), prvi ju je definisao Čarls Lapvort 1879, da bi razrešio raspravu između njegovih sledbenika Adama Sedžvika i Roderika Murčinsona, koji su smeštali iste naslage stena severnog Velsa u kambrijum i silur, respektivno. Lapvort je prepoznao da je fosilna fauna iz spornog stratuma različita i od kambrijumske i od silurske, i shvatio da bi te stene trebalo smestiti u zasebnu geološku periodu.
Početak ordovicijuma je obeležen izumiranjem koje se dogodilo pre oko 488.3 ± 1.7 miliona godina i trajao je oko 44.6 miliona godina. Završetak ove periode obeležilo je masovno izumiranje vrsta pre oko 443.7 ± 1.5 miliona godina, kojim je u moru nestalo oko 60 % živog sveta.

Život u ordovicijumu
Krajem Kambrijuma desilo se nekoliko epizoda masovnih izumiranja čime su nestali mnogi rodovi trilobita i brahiopoda.Od ove kriye trilobiti se nikada nisu u potpunosti oporavili tako da su toko ordovicijuma bili znatno manje zastupljeni nego u kambrijumu.No ordovicijum je bilo razdoblje nastanka evolucije organizama koji su se javilu u kambrijumu a i nastanka nekih novih.Pri tome svi organizmi tokom ordovicijuma postaju raznovrsni.Tokom ordovicijuma razvilo se oko 400 razlicitih familija zivotinja,a to je uglavnom i bio njihov konacan broj sve do kraja paleozoika.
Tri su glavne grupe organizama koje su nastale još u kambrijumu,ali su tek u ordovicijumu postale raznovrsnije i naprednije.To su: Artikulatni brahiopodi, graptoliti i primitivni hordati, ,,proizvođači’’ konodonata.
Artikulatni brahiopodni od ordovicijuma pa sve do kraja paleozoika pretstavljaju naistaknutiju grupu fosilno očuvanih organizama.
Tokom Ordovicijuma gotovo sav život se jos nalazio u okeanima, dok ga na kopnu i slatkoj vodi nije bilo, ili je bio predstavljen samo mikroorganizmima.U Sjevernoj Americi i Evropi fauna se jako razvila. Trilobiti i Ramenonošci su bili bogati i raznoliki.Mekušci, koju se se pojavili u Kambrijumu, postali su uobičajni i raznoliki, kao što su školjkaši i puževi.Smatralo se da su se i prvi kralježnjaci pojavili u Ordovicijumu, no najnovija istraživanja su pokazala da su verovatno nastali već u Kambrijumu.I prva riba sa raljama potiče iz kasnog Ordovicijuma. Pojavile su se razne vrste, kao što su Conodonta, Agnata, Cyclostomata, te se razvijaju glavonošci (Cephalopoda) džinovskih veličina.