Pasivna mrežna oprema

Kada je reč o računarskim mrežama, potrebno je uvek krenuti od najnižeg nivoa, a to su kablovi. Pokušaćemo da vam razjasnimo oznake i tipove kablova koji su u upotrebi, a i da vas podučimo kako da montirate konektore i da ih povežete tako da vaša mreža proradi.
Stara mrežna rešenja, koja polako izlaze iz upotrebe, kao što su 10Mbitne mreže povezane koaksijalnim kablovima su apsolutno NE. Brzina kojom se razvija tehnologija mreža je toliko vrtoglava da ćete godinu dana kasnije, kada uspete da osposobite sve školske servise, biti potpuno zatečeni novim zahtevima koje tako realizovana mreža ne podržava. Tehnologija će već biti drugačija i moraćete sve da menjate. Promene su mnogo teže nego da krećete od početka, a da ne govorimo o novoj investiciji koja vam neće biti odobrena, jer ste je dobili prošle godine.
Takođe, ne treba ni preterivati sa zahtevima. Česta greška je i izbor opreme koja može zadovoljiti nekoliko škola istih kao što je vaša, a kasnije se pokaže kako ju je izuzetno teško konfigurisati.
U sledećim lekcijama probaćemo da napravimo računarsku mrežu u izmišljenoj školi „Boško Buha“ sa dve računarske učionice. Računari su stigli, raspakovani su i čekaju da budu povezani. Učionice su na četvrtom i petom spratu (Označimo ih kao 400 i 500 respektivno). Na raspolaganju nam je i nastavnička zbornica u kojoj je telefonska linija na koju je vezan ADSL koji planiramo da koristimo kako bi učionice izašle na internet.
U ovom slučaju je potrebno obaviti tzv. horizontalni i vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni razvod podrazumeva povezivanje računara unutar učionice i na samom spratu, a vertikalni između spratova.