2
1. UVOD
Narkomanija se u prošlosti provlačila kroz mnoga društva i civilizacije, da bi u modernom
društvu dostigla kulminaciju. Ozbiljno je ugroženo i narušeno zdravlje velikog broja mladih
ljudi, a starosne granice konzumenata, koji prerastaju u zavisnike, svakim danom se sve više
pomeraju, kako naniže, tako i naviše. Narkomanija ima pozitivan trend rasta u svetu, a i
raznovrsnost droga, usled tehnološkog progresa je veća. Posledice, zdravstvene, psihološke i
socijalne prirode obuhvataju široke razmere, krećući se od pogoršanja induvidualnog
psihofizičkog stanja zavisnika, preko uticaja na funkcionisanje porodice, do pojava različitih
oblika kriminaliteta. Neretko se dešavaju smrtni slučajevi prouzrokovani ovim oblikom
toksikomanije. Zloupotreba droga je pre svega socijalni a zatim i medicinski problem.
Narkomanija kao jedna od bolesti zavisnosti ne poznaje rase, pol, ekonomsko stanje, uzrast ili
nacionalnost. Mađutim, mladi ljudi su najpodložniji za eksperimentisanje sa drogama
i kasniji razvoj zavisnosti.
Gotovo je nemoguće dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom na
činjenicu da ju je masovna proizvodnja učinila neverovatnom jeftinom, droga i samim time
narkomanija je postala globalna pojava. Ona nije više razonoda najbogatijih, već i "bogatstvo
siromašnih".
4
3. POJAM NARKOMANIJE
Narkomanija
ili
zavisnost od droga
je snažna vezanost osobe za neku psihoaktivnu
supstancu koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem.
1957. godine svetska zdravstena organizacija definisala je narkomaniju kao “
stanje
periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge
”. Možemo
razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije. Koliko će brzo nastupiti i
kakva će biti priroda i jačina zavisnosti zavisi od mnogih činilaca: vrste droge i njenih
farmakoloških svojstava, od načina, učestalosti, količine i dužine konzumiranja, od ličnosti
zavisnika i njegovih potreba, njegove porodične i društvene sredine.
6
Narkomanija je termin koji potiče od grčke reči
narke
što znači opiti, ukočiti i
manija
što
znači bežanje, sumanutost.
Toksikomanija
je stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvane potrebom za nekom
psihoaktivnom, toksičnom supstancom, kao i njenom dužom zloupotrebom. Toksikomanija
može dovesti do oštećenja
organizma
i do fizičkog, intelektualnog, duhovnog i moralnog
propadanja osobe. Najpoznatije toksikomanije su:
alkoholizam
, narkomanija i
nikotinska
zavisnost
.
Habituacija
droge je patološka
želja
za zloupotrebom hemijskih supstanci, koja rezultira pre
psihološkom nego fiziološkom
zavisnošću
. Habituirani korisnik može iskusiti nelagodnost
sličnu povlačenju droga.
Prema rasprostranjenosti, uzrocima i posledicama narkomanija je primarno društveni, a
sekundarno medicinski, donosno psihijatrijski problem. Medicini, psihijatriji pripada onaj deo
narkomanije koja ima karakteristike bolesti zavisnosti. Termin narkomanija je neprikladan jer
većina droga koja se danas koriste nema narkotička svojstva. Zbog toga se sve više koristi
termin zavisnost.
U psihološkom rečniku (1988) narkomanija se definiše kao strast za opojnim sredstvima.
Prvobitno, to je bezobzirna težnja ka otklanjanju bolova uzimanjem narkotičkih sredstava.
Kasnije, posebno u našoj sredini, zavisnost od droga.
Prema definiciji svetske zdravstvene organizacije, prema Antonijeviću “narkomanija je
stanje periodične ili hronične intoksikacije štetno kako za pojedinca, tako i za društvo do
kojih dolazi ponovljenim uzimanjem neke droge”. Njene karakteristike su sledeće:
nesavladiva želja ili potreba da se nastavi sa uzimanjem droge i da se do nje dođe bilo kojim
sredstvima, tendencija da se poveća doza, zavisnost u psihičkom i fizičkom smislu u donosu
na efekte droge.
Opšte pedagoško stanovište u vezi sa pojmom narkomanije je da je narkomanija periodično,
hronično ili dnevno uzimanje droge ili drugih narkotičkih sredstava da bi se postigao
maksimum opuštanja sve do padanja u komu.
Narkoman
je osoba koja je postala vremenom zavisna od droge, tj. od psihoaktivne
supstance. Pošto je u poslednje vreme pojam narkoman poistovećen sa nemoralnim
ponašanjem, umesto njega se preporučuje upotreba termina zavisnik ili korisnik droge.
6
https://sr.wikipedia.org/sr/Наркоманија #cite_note-1
5
Karakteristike narkomanije
neodoljiva želja da se nastavi sa uzimanjem droge i da se ona nabavi po svaku cenu
postojanje tolerancije usled dugotrajnog uzimanja droge (povećanje doze narkotika
koji se unosi u organizam)
postojanje psihičke ili fizičke zavisnosti
pojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja droge
izmena ponašanja narkomana, sa svim štetnim posledicama
4. EPIDEMIOLOGIJA NARKOMANIJE
Narkomanija se širi u svim zemljama sveta pa i naša zemlja nije pošteđena ove pojave. Drogu
najviše koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 godina. Uzimaju je iz znatiželje, dosade,
potištenosti, želje za avanturom, slabosti da odbiju ponuđenu drogu kao i zbog nedostatka
čvršće veze s porodicom. Drogu jos uvek shvataju kao dobru zabavu, bežanje u nestvarni
svet, čak i kao modu ili ulaznicu u svet odraslih. Većina mladih ljudi, ipak, ne uzima drogu.
Manji broj će posle prvog uzimanja to ponoviti nekoliko puta i njima preti opasnost da po-
stanu zavisnici. Najučestalija droga koju koriste mladi na našem ilegalnom tržištu su
proizvodi indijske konoplje - marihuana, hašiš i hašišovo ulje. Prema procenama Zavoda za
bolesti zavisnosti, u Beogradu živi oko 35 000 narkomana. Pretpostavlja se da u čitavoj
Srbiji ima oko 80 000 zavisnika od droge. Iako zvaničnih podataka nema, stručnjaci sve češće
tvrde da je oko 60 odsto mladih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom. Zanimljivo je
da se poslednjih godina izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su
pripadali višim socijalnim slojevima. Sada ih je najviše iz srednjeg i nižeg sloja. Takođe se
pokazalo da najčešće nema istorije uzimanja droge u porodici, nema učestalih primera da
momak/devoka uzimaju drogu, niti da to čine bliski prijatelji.
7
Prema poslednjim izveštajima Ujedinjenih nacija, Internacionalnog programa za kontrolu
droga (UNODC), danas u svetu ima oko 190 miliona uživaoca droga.
U SAD je registrovano 12,5 miliona stalnih uživaoca droga, a u zemljama isto čne Evrope
upotreba heroina je u porastu za šest puta.
Prema globalnim procenama Ujedinjenih nacija: „
13,5% mladih u svetu koristi marihuanu, „
7,7% inhalanse (lepak i druge organske rastvarače), „
2,6% ekstazi, „
1,9% kokain, „
1,0% heroin
8
7
http://narkomanija-narkomanija.blogspot.rs/2010/04/alarmantno-sirenje-narkomanije.html
8
http://www.putokaz.org.rs/pdf/seminari/epidemioloski_pokazatelji.pdf
7
Grafikon 2. pokazuje rezultati istraživanja, koje je takođe sprovela Specijalna bolnica za
bolesti zavisnosti „Vita“ tokom oktobra 2014, u Novom Sadu na slučajnom uzorku od 400
mladih starosti od 15-30 godina.
9
5. VRSTE DROGA
Kanabis sativa
Indijska konoplja
(Кanabis sativa) je jedna od najstarijih industijskih biljaka koja se koristi
za dobijanje platna, užadi, ulja iz semenki i sl. Ona je jednogodišnja dvopolna biljka,
poreklom iz srednje Azije. Vrlo prilagodljiva vrsta i danas uspeva na skoro svim
meridijanima. Obeležja biljke se brzo menjaju pa se razlikuju nekoliko podvrste. Pojedine
biljke mogu dostići visinu i do tri metra. Listovi su kopljastog izgleda i nazubljeni, a vrh
biljke je, kada je u cvatu ili kada je već zametnuo plod, dlakav i premazan smolastom
materijom. Veliki broj ljudi na celoj planeti zloupotrebljava neke od proizvoda kanabisa, zato
je kanabis najrasprostranjeniji na svetu. Pa nije čudo što postoji i puno pokreta koji se bore za
legalizaciju kanabisa. Za zloupotrebu se koriste listovi i cvetovi ove biljke, a kada se
mehaničkim putem sa donje strane lišća ove biljke odvoji smolasta materija, dobija se hašiš.
Stablo, koren i semenke ne sadrže u sebi psihoaktivnu supstancu (THC).
Znaci raspoznavanja konzumenta su: euforično raspoloženje, dezorijentisanost, napetost,
pospanost, zaboravljanje, napadi paranoje, straha ili smeha, zakrvavljene oči, povećan apetit,
ubrzan rad srca, široke zenice, crvenilo beonjača, suvoća usta, pojačana žeđ, … Кanabis stvara
psihičku ali ne i fizičku zavisnost. Prestanak konzumiranja ne izaziva apstinencijalne krize.
Posledice korišćenja su mnogobrojne i mogu se ispoljiti u oštećenju mozga i centralnog nervnog
sistema (oštećenja memorije i nedostatka motivacije), kao i u poremećaju rada srca (povećanju
krvnog pritiska, aritmije). Povećava se rizik od malignih oboljenja, hroničnog bronhitisa i drugih
problema sa disajnim putevima.
Proizvodi kanabisa su marihuana, hašiš i hašišovo ulje.
Marihuana
9
http://bolnica-vita.co.rs/node/56
