Pojam, predmet i zadaci kriminalistike

Svako društvo i svaka država nastoje da se organizuju u suprotstavljanju kriminalitetu. Za suprotstavljanje kriminalitetu se koriste mnogobrojne nauke, među kojima kriminalistika zauzima jednu od najznačajnijih pozicija. Kriminalistika je nauka koja svojim naučnim i stručno praktičnim metodama pronalazi, proučava, prilagođava i usavršava najadekvatnije naučne, postupke i metode, s ciljem da se, otkrije i rasvetli krivično djelo, otkrije izvršilac ukoliko je nepoznat, prikupe i obezbede dokazi – materijalni i lični, a sve radi utvrđivanja materijalne istine, uspešnog pokretanja i okončanja krivičnog postupka, kao i radi sprečavanja krivičnih djela Kriminalistika u svom praktičnom ispoljavanju koristi sopstvena iskustva ali i iskustva drugih nauka koje u praksi prilagođava svojim potrebama, tako prilagođene metode, odnosno iskustva usavršava i modifikuje, gdje one nužno dobijaju kriminalistički karakter. Posmatrano iz aspekta primene u praksi u preventivnom i represivnom smislu, kriminalistika je zastupljena u praksi: policije, krivičnog pravosuđa, bezbjednosnih službi i organa ali sve više i drugih organa, agencija, službi i pojedinaca. Kriminalistika u praksi usvaja i koristi zakonitosti i pravila drugih nauka, modifikuje, prilagođava i primenjuje u cilju ostvarivanja sopstvenih rezultata. Veoma je važno imati u vidu da kriminalistika koristi svoja iskustva, prenosi ih i usavršava u praktičnom djelovanju pri suprotstavljanju kriminalitetu.