Danas je reč bezbednost, u gotovo svim jezicima i kulturama, ušla u upotrebu u velikom broju veoma
različitih društvenih oblasti, kao što su politika, zdravstvo, informatika, ekologija, sport, psihologija,
ekonomija i fi nansije, arhitektura itd. O njenom izuzetno velikom značaju i rasprostranjenosti najbolje
govori činjenica da je ona na internetu zastupljenija od reči bog, mir, rat ili politika.[] U političkom
diskursu bezbednost zauzima posebno, možda čak i centralno mesto.

Bezbednost je kompleksan pojam oko čijeg definisanja nije postignut opšti konsenzus u društvu. Razlozi
za prethodno navedeni status pojma bezbednosti su mnogobrojni. Glavni razlog je moguće naći u
različitim percepcijama tog pojma, koje imaju različite uzroke. Najčešći problem je određivanje obuhvata
pojma bezbednosti, ali postoje i razlozi koji su posledica različitog ugla gledanja na taj pojam. Analizom
mnogobrojnih definicija tog pojma može se doći do najprostijeg objašnjenja (i uslovno njegove
definicije), koja kaže:

“Bezbednost predstavlja stanje štićene vrednosti (ili objekta) u kome ne postoji potencijalna ili stvarna
pretnja po tu vrednost/objekat”.

Ovakva definicija predstavlja relativno uprošćeno objašnjenje jednog složenog pojma. Naravno treba
imati u vidu da se definisanjem pojma bezbednosti bave različite naučne discipline, kao i da je razvijen
veoma veliki teorijski aparat kako bi se definisao pojam bezbednosti.

Ona se takođe može smatrati i ciljem koji nije moguće ostvariti u potpunosti, ali čijem se maksimalnom
stepenu ostvarenja teži. Rečeno prostim jezikom apsolutna bezbednost nije moguća, barem ne u
okolnostima u kojima se ljudsko društvo nalazi. Naravno težnja ka dosezanju tog cilja (ideala) dovodi do
unapređenja bezbednosti

ali svaki razvoj prate i nova ugrožavanja i problemi, tako da se stvara jedna

spirala.

1.1. POJAM I PRETPOSTAVKE KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI

U toku I svetskog rata naručito je jačala ideja o potrebi da se neuspeli sistem ravnoteže snaga zameni
drugim koji se ne zadovoljava izjednačenošću snaga, već bi uvek obezbeđivao premoć onih članica
međunarodne zajednice koja brani mir i bezbednost. Od tada pa sve do danas kkolektivna bezbednost je
sistem za zaštitu univerzalnih i zajedničkih vrednosti koji je najšire prihvaćžen i koji se neprekidnop
pokušava ostvariti i usavršiti.

Mogu se razlikovati 2 shvatanja kolektivne bezbednosti, šire i uže.



Prema širem shvatanju kolektivna bezbednost je zajednička odbrana bezbedni svake članice jedne

povezane grupe država od unapred (ne)predviđenog neprijatelja. To je dakle, jedna vrsta saveza
zasnovanog na međunarodnom ugovoru, ali od sadržaja ugovora zavisi u odnosu na kog napadača ovo
jemstvo važi. To bi mogla biti tačno imenovana država koja se uočava kao opasnost, bilo koja država van
ugovornog kruga, ali i neka od ugovornica. Ovako širok pojam kolektivne bezbednosti omogućava da se
pod njega podvedu i mnogi odbrambeni savezi sklopljeni u prošlosti, daljjoj ili bližoj.



Uže shvatanje se odnosi na obavezu priticanja u pomoć žrtvi napada, koja postoji u svakom sl.i

protivsvakog napadača koji se ne može odrediti unapred već prema agresiji koju je izvršio te u prvom
redu mora da obuhvati i države koje su uspostavile sisitem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne
neprijatelje. To bi u idealnom sl.bio savez svih protiv svakog. Iz ovog se vidi da sistem kolektivne
bezbednosti, nije dijametralno suprotan ravnoteži snaga već predstavlja njeno usavršavanje zasnovano na
sl.logici. otuda se na sl.način mogu posmatrati i njegove predpostavke.

A. u sistemu takođe, treba da postoji veći br.podjednako moćnih država
B. među državama mne treba da postoje takve razlike koje bi ih ometale da se suprotstave onoj od njih
koja se ispolji kao agresoe
C. primena oružane sile od str.država mora biti zabranjena sem kada se prinuda primenjuje radi
odbijanja napada na osnovne vrednosti.
D. Da bi prethodni uslov bio ostvarljiv mora da postoje jasna merila o tome kada je izvršen napad na
osnovne vrednosti.
E. Priticanje u pomoć žrtvi agresije treba da bude obaveza drugih država.
F. Pošto je prinuda zabranjena mora da bude osiguran amogućnost da se opravdani i nezakoniti
zahtevi ostvare mirnim putem.

Instumentalne vrednosti svake države smatraju se istovremeno i međunarodnim vrednostima. Prema tome
države bi trebalo da se opredeljuju za vrednosti kojima će težiti ili koje će čuvati u svojoj unutrašnjoj
politici. S obzirom na to da je taj izbor čuštinskih vrednosti širok, tokom vremena se ispoljila sklonost da
se pod izrazom nac.bezbednost podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti već i neke druge
suštinske vrednosti. Bez obzira na karakter vlasti razlikuju se državna i nac.bezbednost. sam izraz
nac.bezbednost nije naručito „srećan“ ali se mora usvojiti da bi drugi dobio svoje značenje.

Ne postoji nekaopšta usvojena definicija nac.bezbednosti, ali ona mora da ima 2 el.:



vrednosni(opstanak,



teritorijalniintegritet,



nezavisnost) i



kognitivni(kvalitet života, opažanje bezbednosti i agresija).

Opstanak je osnovna vrednost subjekta MO i prema misljenju Arona „Svaka politicka jedinica teži,pre
svega, da preživi“.Opstanak je zapravo, težnja da političke jedinice ne prestanu da postoje. Ova vrednost
seoseća različitim intenzitetom. Kada se govori o opstanku, pretežno se misli na državu, za koju je tipična
želja za preživljavanjem. Pažljivija analiza ove vrednosti pokazuje da se pod opstankom podrazumeva
zadržavanje statusa (da nacija ostane takva kakva je,tj da se ne izgubi usled denacionalizacije) i tzv
nacionalni i fizički opstanak (fizičko preživljavanje usled neke opasnosti).

Teritorijalni integritet ukazuje na dvostruko simboličan značaj teritorije. To je tle vezano za istoriju te
države, tj tu se razvila i živi odredjena nacija. Sa druge strane, teritorija ima odbrambenu stratešku f-ju.

oružane sile od strane jedne države protiv suverenosti, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti
druge države, ili na bilo koji način nesaglansost sa poveljom UN.

Tokom čitave istorije MO ponašanje država je usmereno na dostizanje bezbednosti. I danas postoje oni
koji smatraju da glavni deluju u okviru Bezbednosne dileme (realistički pristup).
Neorealisti, strukturalisti i neostrukturalisti sažu se da je sistem država napadnut krupnim promenama u
MO a posebno posledicama kao što su medjuzavisnost i globalizacija samo središte bezbedonosne dileme
u najkracem je odredio Robert Dzervis „Postupci pomocu kojih jedna država pokušava da poveca vlastitu
bezbednost umanjuje pritom bezbednost drugih“. Tradicionalni pristup bezbednosti počiva na uverenju da
se samo putem uvecanja vojne moci može dostici bezbednost ( kada je verovatnoca poraza u ratu ravna
nuli ta država je apsolutno bezbedna). Skoro jedini oblici saradnje u bezbednosti praktikovani su kroz
različite strategije kao što su savezi, paktovi itd. Dovodjenjem u vezu bezbednosti i moci teško je
pouzdano meriti moc, vec se stvaran odnos moci vidi tek u ratu.

1.2. BEZBEDNOST I KOLIKI JE NJEN UTICAJ NA POSLOVANJE SVAKE
KOMPANIJE KROZ DRUŠTVENO-EKONOMSKE I POLITIČKE PROMENE

Naša poslovna javnost još uvek teško priznaje da velike kompanije mogu preko noći da propadnu.
Međutim, takve stvari se događaju oko nas i verovatno će se dešavati sve češće. Imajući u vidu probleme
kroz koje trenutno prolaze zemlje u okruženju, počevši od transformacije društvene svojine i državnog
kapitala, pluralizma svojinskih odnosa, kao i sve organizovanijeg kriminala i korupcije, treba se ozbiljno
pozabaviti ulogom i značajem korporativne bezbednosti u okviru sistema bezbednosti svake od pojedinih
zemalja.

Znamo koliko je ekonomska kriza uticala na stvaranje armije siromašnih i gladnih ne samo kod nas nego
i širom sveta, pa ne čudi činjenica da ljudi na biraju sredstva da obezbede egzistenciju. Ako tome dodamo
sivu ekonomiju i crno tržište, neodgovarajuću zakonsku regulativu, kao i neadekvatnu organizaciju unutar
korporacija koje obavljaju poslove bezbednosti i zaštite, onda možemo biti sigurni da nam se ne piše
dobro ukoliko ne preduzmemo odgovarajuće mere. Bila je to osnovna poruka sa naučnog skupa održanog
krajem maja na Fakultetu bezbednosti i zaštite u Banja Luci, na kome su svoje radove predstavili naučni
radnici i stručnjaci iz regiona.Na ovom naučnom skupu prevladalo je mišljenje, da je prevencija najbolji
način da se izbegne kriza. Nažalost, ponekad je za nju prekasno i tada je ugrožen opstanak kompanije.
Zato treba imati na umu da je upravljanje poslovanjem ugrožene kompanije mnogo teže nego upravljanje
zdravom   kompanijom.   Dileme   nema,   kada   se   razmatra   bezbednosna   korporativna   strategija,   treba
analizirati sve pretnje koje postoje po njene vitalne interese, složili su se predavači na naučnom skupu pod
nazivom „Razvoj sistema bezbednosti i zaštite korporacija“. U obilju predstavljenih radova dominirala je
potreba   autora   da   ukažu   na   značaj   bezbednosne   strategije   u   korporacijama,   kako   ne   bi   došlo   do
degradacije i ugrožavanja poslovanja, što bi se svakako negativno odrazilo na njenu profitabilnost.



UNAPREĐENJE SLUŽBE

Značaj bezbednosti u odnosu na celokupno poslovanje korporacije, je da ni jedna kompanije ne može da
preduzme odgovarajuće pravne, organizacione, tehničke i druge mere u cilju efikasnije zaštite svojih