Ponašanje u organizacijama: stavovi

Mada se u našem svakodnevnom jeziku često pozivamo na stavove, usled nefor­malne upotrebe ovog koncepta gubi se njegovo pravo značenje koje mu daju naučnici koji se bave društvenim naukarna. Da bismo vam pomogli da bolje shvatite staje to stav, daćerno formalnu definiciju termina i objasnićemo ulogu stavova u proučavanju organizacija. Nakon toga, identifikovaćemo neka ključna razmatranja koja se tiču promene stavova, kako kod drugih tako i kod nas.

Pretpostavimo da ste dobili dve ponude za posao neposredno pre diplomiranja na koledžu. Posle dugih muka, konačno ste izabrali jednu od ovih ponuda. Ako ste kao većina ljudi, verovatno ćete primetiti da će se vaš stav prema te dve kompanije promeni-ti. Vaš stav prema poslu koji ste prihvatili postaće mnogo pozitivniji (“odlična firma, srećan sam što ovde radim”), a vas stav prema poslu koji niste prihvatili postaće nega-tivniji (“nije baš neka kompanija. Dobro je da sarrf odbio taj posao”)- Isti proces se može ponoviti pošto izaberete kola, školu ili u vezi sa akcijom koju ste preduzeli. Ono što želimo da kažemo, u najopštijoj formi, jeste da stav ljudi prema izabranim alternativama postaje pozitivniji, dok prema odbačenim alternativama postaje negativniji. Zašto se to događa? Odgovor leži u procesu koji nazivamo kognitivna disonanca.