Bitno je voditi računa, ne samo o količini hrane koju treba uneti u toku dana, već i o kvalitetu
ishrane (tj. izboru, načinu pripreme i biološko-dijetetskoj vrednosti namirnica). Pravilnom
ishranom se smatra pravilno izbalansirana i raznovrsna ishrana, tj ishrana koja zadovoljava
sopstvene potrebe, a i potrebe ploda u hranljivim materijama (belančevine, masti, ugljeni hidrati,
vitamini i minerali).

Šta je to BMI i kako on može pomoći u određivanju optimalne uhranjenosti u toku
trudnoće?

BMI (Body Mass Index) je odnos između težine i visine koji vam može pomoći u proceni
uhranjenosti pre trudnoće i određivanju energetskih potreba (i optimalnom povećanju telesne
mase) u toku trudnoće. Njime se takođe može proceniti uticaj gojaznosti kao faktora rizika za
vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe. BMI se izračunava kao težina u kilogramima podeljena sa
telesnom visinom u metrima na kvadrat.

Preporučen svakodnevni unos sledećih namirnica:

Žitarice

i proizvodi, toliko puta bespotrebno „optuživani“ kao krivci za pojavu naslaga na telu,

obavezne su namirnice u toku trudnoće. Treba birati hleb i proizvode od celog zrna žitarica ili
(još bolje) obogaćene dodacima, npr. sojom. Kaše od žitarica i mleka, u koje se može dodati
malo seckanog lešnika ili oraha i suvog voća, koje su idealne za užinu.

Mleko i mlečni proizvodi

obavezna su stavka jelovnika jer sadrže esencijalne sastojke: kalcijum i

fosfor (bitne za rast tkiva i funkciju ćelija), vitamine A, E i B kompleksa. I pored navedenih
dragocenosti mleka i proizvoda, savetuje se da se ne preteruje u količinama, jer ono ima
nezanemarljivu kalorijsku vrednost. Ukoliko ponekad mleko izuzetno prija i osetite potrebu za
većom količinom, treba birati mleko (ili jogurt) sa manjim procentom masnoće ili mlade sireve,
umesto masnih i prezrelih.

Meso i ribu

, kao nosioce esencijalnih (bitnih) aminokiselina obavezno treba jesti barem u jednom

dnevnom obroku.