UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Predmet : BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE
Tema : POSLOVI I ULOGA BANAKA NA TRŽIŠTU KAPITALA
Student : Profesor :
Amir Pecar Doc.dr. Miodrag Jandrić
ISTOCNO SARAJEVO, April 2018
SADRŽAJ :
1. Uvod..........................................................................................................3
2. Centralna banka....................................................................................4
3. Poslovno bankarstvo i finansijsko tržište.............................................5
3.1.Depozitne banke.............................................................................6
3.2.Investicione banke..........................................................................6
3.3.Hipotekrane banke.........................................................................6
3.4.Univerzalne banke..........................................................................7
4. Ostale depozitne finansijske institucije...................................................7
5. Monetarno - kreditna multiplikacija.......................................................9
6. Zaključak...............................................................................................12
7.Literatura................................................................................................13
CENTRALNA BANKA
Razvojem Monetarnih sistema ove banke se izdvajaju od ostalih banka i dobijaju monopol za
emisionu funkciju, odnosno izdavanje novca. Položaj i mesto centralne banke u svakoj
privredi je bio specifičan, u korelaciji s razvojem finansijkih, političkih i ekonomskih
okolnosti. Međutim, karakteristično je za sve centralne banke, u svim bankarskim sistemima i
u svim ekonomijama njihovo centralno mesto (monetarna vlast) u monetarno-kreditnom
sistemu i domenima uticaja i odgovornosti za privrednu aktivnost i finansijka kretanja u
zemlji.Osnovne funkcije centralne banke bile bi sledeće: 1. Regulisanje opticaja novca i
emisije kredita, u skladu s zahtevom likvidnosti i monetarne stabilnosti u zemlji; 2.
Održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima i briga za platni bilans; 3. Očuvanje
unutrašnje i međunarodne vrednosti novca; 4. Očuvanje likvidnosti kreditnog sistema u
zemlji, i vezi s tim, kontrola rada banke radi održavanja monetarne stabilnosti; 5. Obavljanje
raznih finansijskih transakcija za račun države; 6. Analiza novčanih i privrednih kretanja na
domaćem i međunarodnom planu, saradnju s međunarodnim finansijskim institucijama i
centralnim bankama drugih zemalja radi nesmetanih transakcija na međunarodnom planu.
Glavni cilj aktivnosti centralnih banaka nije ekonomska dobit, već realizacije određenih
ciljeva i zadataka monetarne, odnosno ekonomske politike zemlje određenih ciljeva i zadataka
monetarne, odnosno ekonomske politike zemlje.
U tom smislu je najznačajnija funkcija centralne banke u regulisanju novčanog opticaja,
obima kreditne aktivnosti u zemlji i održavanje monetarne stabilnosti. Ove zadatke centralna
banka izvršava preko sledećih instrumenata: politike eskontne stope, politike otvorenog
tržišta, politikom obaveznih rezervi i kvalitativnom i kvantitativnom kontrolom kredita.
Centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvažniji učesnik na tržištu novca. Njena
važnost proizilazi iz njenog mesta i uloge koju ima i ostvaruje u funkcionisanju tržišta novca.
Najznačajnije od tih uloga bile bi: Kao učesnika na tržištu novca ona vrši ulogu “banke
banaka“ vodeći kod sebe evidenciju o stanju na računima svih poslovnih banaka i drugih
učesnika na tržištu novca. Ona je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, sprovođenju
i propisivanju pravila ponašanja koja su obavezujuća za sve druge učesnike na tržištu novca.
Ona samostalno donosi odluke vezane za: 1) obim ponude izražene u povećanju ili smanjenju
novčanih kontigenata; 2) obim tražnje izražen u povećanju ili smanjenju obaveza rezerve; 3)
obim javnog duga izražen u prodaji ili kupovini hartija od vrednosti, može se zaključiti da je
centralna banka praktično osnivač, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih
događanja i radnji koje se dešavaju na tržištu novca. Promene diskontne i eskontne stope,
rediskontnog kontigenta, stope obavezne rezerve, obima i uslova kredita i druge aktivnosti
centralne banke imaju direktan i neposredan odraz na promene na tržištu novca, koje se prate i
analiziraju od strane svih ekonomskih subjekata.
1
4
1
Dr S. Komazec, dr J. Kovač, dr Ž. Ristić: Bankarstvo i savremena ekonomija, «ABC Glas», Beograd, 1993. str. 21-
24.
