Poslovno pravo

Poslovno pravo

Poslovno pravo je grana prava koja izučava pravni status poslovnih subjekata, njihov odnos prema državi i pravne poslove koji se obavljaju.

Izvori poslovnog prava

Vrste izvora poslovnog prava:
I Izvori poslovnog prava dele se na:

1.Materijalni izvori prava-predstavljaju interes i volju vladajuće klase (ideju) koja se izražava u formalnim izvorima prava
2.Formalni izvori prava-to su opšti pravni akti (ustav,zakon…)

II Prema načinu nastajanja, izvori poslovnog prava dele se na:

1.Heteronomni izvori prava-stvaraju ih jedni subjekti, a primenjuju se na druge (ustav, zakoni, podzakonski akti i sudska praksa)
2.Autonomni izvori prava-stvaraju ih sami subjekti koji ih i primenjuju (poslovni običaji, uzanse, akti privrednih društava, opšti uslovi poslovanja i trgovačke klauzule i termini)

III Prema poreklu, izvori poslovnog prava dele se na:

1.Domaći izvori prava-nastaju u okviru pravnog poretka jedne države
2.Međunarodni izvori prava-nastaju uz učešće više država (međunarodni ugovori)

• Izvori poslovnog prava koje donosi zakonodavac (heteronomni izvori) su:

1.Ustav-najviši pravni akt u jednoj državi (najviši po pravnoj snazi). Iako sadrži odredbe koje su prevashodno načelnog karaktera, one su i neposredno primenjive u praksi.
2.Zakon-osnovni izvor prava koji je po pravnoj snazi niži od ustava i zato njegove odredbe moraju biti u skladu sa ustavom. Ako zakon u potpunosti određuje pravnu oblast, on se naziva ZAKONIK ili KODEKS.

Zakon sadrži 2 vrste pravila:

a)imperativno (koja su obavezna za sve subjekte i koja se moraju poštovati)
b)dispozitivno (koja se primenjuju u skladu sa načelom autonomije volje, tj.primenjuju se ukoliko ih subjekti svojom voljom nisu isključili ili promenili)

• Primeri zakona: Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), Zakon o privrednim društvima, Zakon o menici….

3.Podzakonski propisi (akti)-opšti pravni akti niže pravne snage od zakona koje donosi izvršni organ. To su uredbe, pravilnici, odluke, naredbe, rešenja i uputstva. Podzakonski akti moraju biti u skladu sa zakonom i dele sudbinu zakona na osnovu kog su doneti tako da prestankom važenja tog zakona prestaje da važi i podzakonski akt.
4.Sudska praksa-čine je sudske presude. Kod nas sudska praksa formalno nije izvor prava, dok je u anglosaksonskom pravnom sistemu ona najvažniji izvor prava. Međutim, kod nas stavovi viših sudova imaju veliki autoritet tako da sudija nižeg suda često veruje da će njegova odluka zadržati pravnu snagu ako postupa u skladu sa stavovima višeg suda.