Poslovno pravo

Moral

Moral je skup društvenih normi kojima se utvrđuju pravila, koja nisu prinudna, nego se zasnivaju na ubeđenju. Moral nastaje kao vrsta kolektivne svesti i članovima društva nameće određene vrednosti kao ispravne. Moralnim normama se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje. Za razliku od pravnih, moralne norme se prihvataju dobrovoljno. Na poštovanje moralnih normi utiče sama svest čoveka ili javno mnenje. Za loše ponašanje i nepoštovanje morala sankcije su društvene ili individualne,jer za ostvarenje morala ne postoje određeni organi. Pravo i moral su povezani, moral predviđa poštovanje,a pravo pokušava da ostvari osnovne moralne norme. Pravne i moralne norme se često prepliću,pa neke moralne norme se često prepliću,pa neke moralne norme lako postaju pravne. Sa razvojem društva se menjaju i moralne norme i to sporije nego pravne.

Običaj

Običaj je društvena norma,uglavnom nepisano pravilo ponašanja i navika,nastaje spontano i kroz duži vremenski period. Običaji se prilagođavaju i postaju sastavni deo života ljudi i za razliku od morala, ne ispituje se da li je ispravan,nego se samo prihvata kao rezultat kolektivnog mišljenja. Primena običaja i morala se ne ostvaruje prinudom države za razliku od prava. Sankcije za nepoštovanje običajnih normi su prezir,bojkot pa čak i oduzimanje života(krvna osveta). Običaji se u odnossu na moral sporije menjaju. Običaji mogu biti pisani i nepisani,vertikalni i horizontalni, međunarodni i nacionalni, a nacionalni mogu biti opšti,regionalni i mešani. Zavisno da li nekom običaju država pruža zaštitu ili ne mogu biti pravi i nepravi običaji.

Pojam i karakteristike prava

Pravo predstavlja sistem pravila,a pravila mogu biti moralna i običajna. Pravo kao realna pojava ima karakteristike:uređuje odnose između subjekta povodom nekog dobra,ne odnose subjekta prema stvarima,nego samo između subjekata-pravo predstavlja sistem,ali treba da ispuni dva zahteva: pojmovne(jezičke) i normativne koherentnosti;normativnost prava znači propisivanje pravila ponašanja koja važe za odnose između subjekata;-pravo obezbeđuje zaštitu priznanjem određenog pravnog dejstva,promenom u postojećim pravima,prinudom;-pravo treba da bude pravedno,da se poštuje postojeće pravo. Pravna pravila kao i moralna i običajna predviđaju šta je ispravno a šta ne u nekoj situaciji,ali je kod pravnih omogućeno prinudno ostvarenje.

 
Pojam i struktura pravne norme

Pravna norma je obavezno pravilo ponašanja u raznim situacijama a ostvarenje pravne norme se obezbeđuje uglavnom državnom prinudom. Pravo i pravne norme ne utvrđuju ono što jeste nego ono što bi trebalo da bude.pravna norma se posmatra sa tri aspekta:logičko-lingvističkog,sadržinskog i funkcionalnog. Ranija shvatanja su da se pravna norma sastoji od dispozicija i sankcija. Dispozicija predviđa šta je ispravno a sankcija je propisana i predviđa posledice ako se radi o dispoziciji i sprovodi se putem prinude. Sankcija može a bude kazna(zatvor,novčana) ili obaveza(naknada štete,plačanje kamate). Danas pravnu normu uglavnom čine:pretpostavka dispozicije,dispozija,pretpostavka sankcije i sankcija. Pretpostavka dispozicije određuje okolnosti pod kojima treba da se primeni pravna norma. Pretpostavka sankcije su pretpostavke koje treba da se ispune da bi nastala obaveza za subjekta koji nije radio prema dispoziciji.