Pozitivne i negativne strane Interneta sa aspekta savremenog poslovanja

Internet ekonomija

Internet kao tehnologija predstavlja integrisanu mrežu servera, rutera, telekomunikacione opreme, linija, kompjutera… Različiti tipovi softvera su neophodni da bi internet funkcionisao i da bi se uspešno odvijalo elektronsko poslovanje. Duh vremena u prvoj deceniji XXI veka karakterišu globalizacija i internet. Internet kao mreža svih mreža predstavlja osnovu za novo digitalno doba. Internet je najbrže rastući prodajni i marketinški kanal u istoriji i kao takav je jaefikasnije komunikaciono sredstvo na svetu.

Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80tih godina XX veka, ali je tek početkom XXI veka doživelo svoj nagli razvoj. Sa naglim razvojem i sve većom primenom interneta sve veći broj korisnika koristi mogućnosti koje pruža elektronsko poslovanje. Koncept elektronskog poslovanja nastaje početkom 70ih godina, sa prvim upotrebama elektronskih novčanih transfera – EFT (Electronic Fund Transfer) i EDI (Electronic Data Interchange) aplikacija koje su se uglavnom koristile između poslovnih organizacija. Nove dimenzije elektronsko poslovanje dobija početkom 90ih, komercijalizacijom interneta i WWW-a, i definiše se kao nov način poslovanja; proces razmene dobara, usluga i informacija.
Elektronska trgovina je uslovljena naglim razvojem interneta kao jednim od najvažnijih svetskih kanala distribucije robe, usluga, menadžerskih i stručnih poslova. Sa ovim promenama javljaju se i promene privrede, tržišta, proizvoda i usluga, protok ponašanje potrošača… kao i promena u društvu i način na koji se posmatra svet i naša uloga u njemu. Sa informatičlom revolucijom, koja prati sve ove procese, posledice sa kojima se svako preduzeće suočava jesu da mora postati svetski konkurentno, čak i ako prodaje samo na lokalnom ili regionalnom tržištu, ako želi da opstane na tržištu. Konkurencija više nije lokalna, ona ne poznaje granice, svaka kompanija mora da postane multinacionalna u savremenim uslovima. Elektronska trgovina ne poznaje lokalne kompanije ni određene geografije, a softver je omogućio reorganizaciju tradicionalnog rada. Devetnaesti i dvadeseti vek su bili karakteristični po kntinuiranom industrijskom razvoju, ali dvadeset prvi vek karakteriše dinamičan razvoj informacionih tehnologija, a promene koje ovakav razvoj diktira, imaju ogromnog uticaja na ekonomije zemalja. U informatičkoj (i postinformatičkoj) eri proizvodnja je moguća bilo gde i bilo kada.