ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ-НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: УВОД У ПРАВО
ПРАВНИ АКТ
Meнтор:
Студент:
Проф.др Живко Кулић
Зоран Алексић
74/09
Ниш,мај,2010.
Правни акт
посвећено више пажње појму правног акта, подели правног акта, начину
доношења и његовим елементима, врстама правног акта као и њиховом
значају .
2
Правни акт
ПРАВНИ АКТ
Један од најзначајнијих сегмената права је правни акт. Правна норма и
правни акт су нормативни део правног поредка и захваљујући томе
правни акт је у центру пажње правне науке.
Правни акт- појам
Правни акт је акт којим се ствара правна норма. Правни акт је
пропис. У ширм смислу правни акт подразумева изјаву воље која
изазива правне последице.Правни акт је форма, облик у коме се
испољава правна норма.
„Правни акт психички акт (изјава воље), односно акт разума који
садржи једну или више правних норми или представља услов за
примену одређене правне норме.“
1
Структуру правног акта
карактериу:
а) унутрашњи ( психички ) као одлука воље
б) спољашњи ( материјални ) акт као изјава воље и у писаној је
форми
Како је то психички акт, он представља одређене доживљаје и
представе који се непрекидно смењују, па се због тога употребљавају
одређена средства којим се они материјализују због доступности
другим субјектима, чак мора се чулно изразити. Та средства
представљају спољашњи (материјализовани) акт, који са психичким
чини нераздвојну целину и само њихово обострано постојање може
чинити правни акт. Материјализовање психичког ката је могуће на
1
Кулић, Ж.:
Увод у право
, Висока школа струковних студија за криминалистику и
безбедност, Ниш, 2010, стр. 128
3
Правни акт
тим правилима поред прописаног начина доношења аката, прописана
су и правила о њиховој садржини, ко их доноси, кад, шта она регулишу
итд.
Елементи правног акта
Како је већ напоменуто, приликом доношења правног акта
постоје одређена правила која се односе на форму и садржину правног
акта. На основу тих елемената се и врше разне поделе акта на врсте и
подврсте. На основу тога основни елементи правног акта су:
1. облик правног акта;
2. садржина правног акта.
Облик правног акта
Доношење сваког правног акта прати одређена форма по којој се он
доноси. За доношење акта морају бити познати органи или други
субјекти који га доносе, поступак по којем се доноси и начин
реализације истог. Када говоримо о надлежности за доношење акта
разликујемо стварну (надлежност према врсти акта и природи односа
које он уређује) и месну (која се односи на територију на којој делује
доносилац акта и на којој ће се он примењивати) надлежност.
Надлежност за доношење акта у складу са његовим значајем и
функцијом, па тако оне најважније, устав и законе, доноси парламент,
подзаконске акте најчешће влада, а остале доносе предузећа, установе,
удружења, грађани и други субјекти. Поступак доношења акта зависи
од значаја самог акта, па су тако правила за доношење важних акта
веома сложена и строга и свако непоштовање истих доводи до
незаконитости акта. Како се акт доноси најчешће у писаној форми он
мора да садржи:“назив акта, ко доноси акт, по ком поступку, на основу
5
