Pravo

76. IZUČAVANJE I POJAM UGOVORA (POSLA) ROBNOG PROMETA, NJEGOVE POSEBNOSTI
Organizacije koje obavljaju privrednu delatnost i njihova poslovna udruženja – organizacije u privredi- u obavljanju svoje delatnostu zaključuju i izvršavaju određene poslove. Kod izučavanja poslova robnog prometa razlikujemo opšti deo- gde se izlažu elementi i pravila koja su svojstveni i zajednički svim poslovima robnog prometa i posebni deo- izučavaju se pojedini ugovori robnog promrta.
Onaj deo privrednog prava, koji se bavi privrednim poslovima u tesnoj je vezi sa obligacionim pravom, a ugov. u pravnom prometu po svojoj prirodi su građansko pravni(obligacioni) što predstavlja produženje obligac.prava i zatonaš ZOO obuhvata regulisanje građanskopravnih i privrednih ugovora.
POJAM – organizacije u privredi zaključuju veliki br ug. u obavljanju rob.prometa ali nisu svi ugovori koje one zaključuju u rob prometu i trgovini ug. rob.prometa. To su oni tipini uobičajni ug koji se klapaju u velikom br u rob.prometu u cilju razmene robe i čije sklapanje i izvršavanje čini redovan predmet delatnosti određenih privrednih organizacija, Na prvom mestu od strene org. u privredi nameće se zaključivanje ug. o kupovini i prodaji robe sa proizvođačem, pa daljim preprodajama može da dođe do posredovanja pri zaključivanju ug od strane trgovačkih posrednika, zastupnika ili komisionara, pa do prevoza robe uz korišćenje usluga špeditera, pa do uskladištenja i do osiguranja robe- to je put od proizvođača do konzumeta- zaključivanje ug. o kup/prod. robe, pa zaključivanje ug. o posredništvu, pa ug. o trg. zastupništvu, ug. o komisionu, o špediciji, prevozu, uskladištenju, osiguranju – to su sve tipični ug. u privrednom pravu koji se izučavaju kao i ug. o građenju i izdavačku ug ( ovi ug se sklapaju redovno sa licima koja nisu subjekti privrednog prava). Ostali poslovi tj ug. koji se sklapaju su : ug. o uzimanju ili izdavanju poslovnih prostorija u zakup, o jemstvu, o posluzi i smatraju se običnim građansko-pravnim ug. POSEBNOSTI- ogledaju se u razlici trg.prometa i građansko-pravnog prometa dobara. U trg.prometu ug. se se sklapaju u velikom br. masovno, a poslovi se vrše profesionalno u vidu zanimanja, njigovo sklapanje čini redovan krug poslovanja preduzeća, dok kod građ-pravnog prometa ug se sklapaju samljeno i poslvi se zaključuju od slučaja do slučaja po potrebi. 1. poslovi rob.prometa karakterišu se po svom subjektu (poslovi sklopljeni između organizacija u privredi) i svom objektu. 2. zaključivanje ug- brzina izvršenja trg.operacija zahteva da stranka koja se obraća sa ponudom za zaključenje ug unapred fiskira svoje uslove. 3. prenos stvari i prava- npr predaja stvari kod prenosa svojine često se vrši predajom stvari – skladišnice konosmana, a kod prenosa prava – insoament, menica… 4. pojačana odgovornost u privrednom prometu, 5. zastarelost je u privrednom prometu kraća nego u građansko pravnom kao i ostali rokovi za očuvanje prava. 6. poslovni odnosi stranaka- osim opštih načela koje vladaju u prometu, kod poslovnih odnosta u privrednom pravu je pravilo da se za sve učinejne usluge traži naknada- provizija.

77. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA
a) načela i pravila o zaključivanju ug – načelo slobode ugovaranja – osnovno načelo za zaključivanje ug u prometu naziva se i načelom autonomije volje, daje učesnicima u prometu slovodu da li će i sa kim sklopiti ugovor kao i slobodu određivanje ugovora. Ostala načela i pravila za zaključenje ug u rob prometu- važe opšta načela koja važe i u građ-pravnom i privredno-prevom prometu, tj pravila opšteg dela obligacionog prava o zaključivanju ug (saglasnost volje stranaka, predmet ugovora..)
b) ponuda za zaključivanje ugovora – određena je u obligacinom pravu- predstavalja predlog za zaključenje ug. po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zaključenje ug, ijava volje mora da sadrži bitne sastojke za zaključenej ug. Npr ne znači ponuda- traženje informacija ni davanja odgovora na njih, samo ako na osnovu date informacije prva strana zatraži robu uz određenu cenu to je pondua za zključenje ug. Ponuda mora biti predlog učinen direktno u cilju zaključenja ug. Po ZOO izlaganje robe sa označenom cenom smatra se ponudom, a slanje cenovnika, tarfia kataloga, oglašavanja preko novina, radioa, po ZOO se ne smatra ponuda, nego samo poziv da se učini pondua. Da bi ponuda obavezivala ponudioca potrebno je da bude učinjena od strane ovlašćenog lica, važno je pitanje dokle je ponudilac vezan svojom ponudom – ako je odredio rok za prihvatanje ponude (onda je vezan ponudom do isteka roka) i ako nije odredio rok (treba praviti razliku da li je ugovaranje vršeno između pristunih ili odsutnih stranka) ako su prisutne stranke, zaključivanje se smatra ako je prisutna jedna stranka ili punomoćnik, ug. sklapaju preko telefona, radio vezom, ponuđena strana se mora bez odlaganja izjasniti, dok kod odustnih stranaka imamo stranke koje pregovaraju pismeno putem prepiske…ponudilac je u prvom slučaju kada nije dao rok vezna ponudom za vreme koje je redovno potrebno da ponuda dodje ponuđenome, da je razmotri, odluči i da odgovori o prihvatu ponude.