2
UVOD
Preduzetnički duh je već godinama u vrhu kolektivnih vrednosti društava glavnih
industrijskih zemalja. Brojni akademci istraživali su nastanak i razvoj preduzetništva u
cilju pronalaženja "formule" za uspešno poslovanje. Naša društveno-ekonomska situacija
nalaže da se ubrzano ulaže u preduzetništvo, kao i da se stvore mogućnosti za podršku
preduzetnika u vidu pružanja stručnih i pravovremenih savjeta za podršku dobre ideje
početnika u rizičnoj fazi, kada je pomoć najpotrebnija. Sasvim je očigledno da promjenu
pogleda na privrednu aktivnost postiže se isključivo preduzetništvom, tom specifičnom
organizacionom vještinom kombinovanja uspjeha, rizika i neizvjesnosti sa jedne strane i
borbenosti, motivacijom i znanjem, sa druge strane. Pod preduzetništvo se obično misli na
pokretanje sopstvenog i malog biznisa. Poslovanje bazirano na privatnom kapitalu je nešto
novijeg datuma, karakteristično za tržišno privređivanje i procvat baziran na privatnom
vlasništvu gde se interesi sa pojedinca prenose na nacionalne interese i na njima baziranu
privrednu strukturu. Početkom prethodne decenije u našoj zemlji otpočeo je period
stvaranja novih preduzetnika gde se rad više ne zasniva na javnom i društvenom kapitalu
već privatnom. Preduzetništvo danas prelazi granice pojma privrede i privredne delatnosti,
proširujući se na sva područja delovanja u društvu, među kojima se uspostavlja sve veća
povezanost, odnosno zavisnost o akciji i postizanju učinaka. Danas se preduzetnici
izuzetno poštuju, više nego u prošlosti i savremeno preduzetništvo se smatra prestižnom
oblašću. Trendovi pokazuju da se preduzetništvo javlja češće i na sve više mesta, počev od
novina, televizijskih emisija i časopisa koje izveštavaju o preduzetničkim poduhvatima i
aktuelnostima.
4
2. Bankarstvo i savremene ekonomske transakcije u preduzetništvu
Dobar i efikasan finansijski sistem treba da omogući nesmetano funkcionisanje
privrednog sistema, opstanak, rast i razvoj nacionalne ekonomije i ukupan društveni
prosperitet zemlje. Preko finansijskog sistema pokriva se ukupan privredni organizam i
privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svakodnevnog
poslovanja, investicija, rasta i razvoja. Svi podsistemi ukupnog finansijskog sistema
organski su povezani preko brojnih instrumenata, institucija, mehanizama i tokova koji
omogućavaju da finansijski sistem skladno i uravnoteženo funkcioniše.
Novac i kredit predstavljaju bitne činioce kontinuiteta reprodukcije i zbog toga
banke imaju posebno mesto i ulogu, jer su specijalizovane institucije čija je osnovna
funkcija snabdevanje reprodukcije potrebnom količinom novčanih resursa i kredita.
Ukupnost bankarskih poslova daje osnovno obeležje bankarskim institucijama ne
odvajajući se sami za sebe, već su u uskoj korelaciji sa odgovarajućim globalnim ciljevima
razvoja, koja privredna i društvena struktura projektuju u svome razvoju. U zavisnosti od
uslova privređivanja zavisi i uloga i funkcija bankarskih institucija, odnosno bitno se
razlikuje u zemljama tržišne ekonomije, zemalja u tranziciji i zemalja u razvoju.
2.1. Značaj banaka kod zenalja u tranziciji
Glavni nosioci finansijskog sistema, kao i prethodnih godina, bile su banke, što je
između ostalog posledica nedovoljne razvijenosti sektora osiguranja i tržišta kapitala, kao i
oskudnog korišćenja lizinga kao oblika finansiranja. Bankocentričnost srpskog finansijskog
sistema oslikava dominantno učešće koje banke imaju u osnovnim pozicijama celog
sektora. Nasuprot tome, učesnici na tržištu kapitala - brokersko dilerska društva i nosioci
sektora dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova i dalje ostvaruju minorno učešće u
5
performansama finansijskog sektora. Značajno mesto u finansijskom mehanizmu svake
privrede pripada bankama. Od banaka mnogo zavisi finansijska snaga privrede a sa druge
strane snaga banaka opredeljena je snagom nacionalne privrede i stanovništva u svakoj
zemlji. Najbogatije zemlje imaju, uglavnom, i najsnažnije banke. Vekovima su banke bile
ispred drugih finansijskih institucija u pružanju usluga štednje i investiranja, plaćanja i
zaštite od rizika, likvidnosti i odobravanja zajmova. One su dominirale u nacionalnim
finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija. Početak procesa tranzicije vezuje se za
razvijene tržišne privrede u kojima se on intezivno odvija duže od jedne decenije.
Tranzicija u razvijenom svetu označava prelazni period ka informacionom društvu,
odnosno društvu znanja i definiše se kao reformska strategija pretvaranja socijalističkih
privreda u otvorene tržišne privrede, uz ravnopravno uključivanje u konkurenciju na
svetskom tržištu. Zemlje u tranziciji prolaze kroz proces transformacije bankarskog sistema
zbog godinama nagomilavanih gubitaka i dubioza bankarstva nastalih kao posledica tzv.
"Mekog budžetskog ograničenja" sprovedenog na nivou države (budžetski deficit) i na
nivou preduzeća (anuliranje dugovanja kroz inflaciju i preferencijalno kreditiranje preko
bankarskog mehanizma, forsirano od strane države). U ovim privredama neophodno je
višestruko delovanje u cilju izgradnje zdravog bankarskog sistema.
Jedan od prioriteta bila je transformacija finansijskog sistema, na prvom mestu
bankarskog sistema. U tranzitornim privredama bankarski sistem zahteva duboku
transformaciju koja uključuje njihovu sanaciju, ulazak inostranih banaka i razvoj
finansijskih tržišta. Glavni razlog transformacije finansijskog i bankarskog sistema je
njihovo efikasno funkcionisanje i doprinos bitnim procesima u privredi kao što je
povećanje stope nacionalne štednje, brža koncentracija i centralizacija kapitala, veća
efikasnost korišćenja nacionalne štednje, povećanje opšte stope prinosa na društveni
kapital, veća stabilizacija privrednih i finansijskih tokova, povećanje opšte stope
privrednog rasta, veća društvena kontrola novčanih i finansijskih tokova, optimalna
alokacija finansijskih resursa u procesu finansiranja.
