Primena robota pri zavarivanju

Uvod

U današnjem post-industrijskom dobu jedan od bitnih činilaca proizvodnje jeste fleksibilna automatizacija čiji nerazdvojni deo predstavljaju robotski sistemi. Ideja o robotima nastala je prvo u naučnoj fantastici. I danas, u diskusijama o robotskim sistemima i svemu što oni donose teško možemo izbeći vizije iz oblasti naučne fantastike. Naravno, na robote danas gledamo mnogo praktičnije, jer nam stepen razvoja tehnike to omogućava. To su veoma složeni uređaji koji su se mogli pojaviti kada su se razvile one grane nauke na kojima se današnja robotika zasniva: teorija mašina, teorija automatskog upravljanja, računarska tehnika, metode tzv. veštačke inteligencije, kao i tehnologija senzora i pretvarača. Oni zamenjuju čoveka prvenstveno na opasnim, monotonim i teškim poslovima. Čoveku ostaju poslovi koji zahtevaju više inteligencije, znanja i kreativnosti. Tako, robotski sistemi doprinose istovremeno povećanju produktivnosti i huminizaciji rada.
Prema primeni roboti se dele na industrijske i neindustrijske. Definicija industrijskog robota prema RIA (Robotic Institute of America) glasi: „Industrijski robot je reprogramabilni, višefunkcionalni manipulator projektovan da pomera materijal, delove, alate i specijalne uređaje kroz različita programirana kretanja pri izvršavanju postavljenih tehnoloških zadataka”. Na slici 1.1 dat je izgled industrijskog robota.

Roboti su, ušli u fabrike da bi se postigla veća produktivnost proizvodnje. Počeli su od jednostavnijih operacija i kretali se ka složenijim. Danas polja industrijske primene robota možemo svrstati u četiri kategorije:

• prenos (transfer) materijala i opsluživanje mašina,
• procesne operacije,
• poslovi montaže (asembliranje),
• poslovi kontrole proizvoda (inspekcija).

Na narednoj slici dat je dijagram klasifikacije industrijskih robota sa stanovišta funkcije i primene.

Najvažnije prednosti automatizovanog zavarivanja su preciznost i produktivnost. Robotsko zavarivanje poboljšava ponovljivost zavara. Kad se jednom robot programira tačno, robot će proizvesti precizne, identične zavare svaki put na delovima istih dimenzija i specifikacija. Automatizovani pokreti pištolja smanjuju potencijalnu grešku, što znači smanjenje otpada i prepravljanja. Sa robotskim zavarivanjem se može postići i povišena produktivnost. Robot ne samo da radi brže od čoveka, već može da radi i 24 sata dnevno, 365 dana u godini bez prestank, što je mnogo efikasnije od ručnog zavarivanja, pod uslovom da je potpuno opremljen i optimiziran. Drugi benefit automatizovanog zavarivanja su niži troškovi radne snage. Robotsko zavarivanje takođe uklanja rizik povrede, pomerajući operatera dalje od štetnih isparenja i rastopljenih metala blizu varnom luku.