Pristup javnim rashodima

U V O D
Sve do početka XX vijeka u finansijskoj teoriji, ali u praksi, nije se posvjećivala odgovarajuća pažnja javnim rashodima. Izuzev A. Smita, svi teoretičari su zaobilazili izučavanje javnih rashoda. Smatralo se da izučavanje javnih rashoda nije predmet javnih finansija, jer oni, ustvari, predstavljaju trošenje prikupljenih javnih prihoda, što nije od nekog interesa za nauku o javnim finansijama.
Tek početkom XX vijeka finansijska teorija i praksa zauzima donekle drugačiji stav. Počinje se razmišljati da javne rashode treba uključiti u javne finansije, ali to uključivanje treba biti ograničeno. Po ovoj teoriji, u okviru javnih finansija se treba pozabaviti javnim rashodima u smislu njihovog nabrajanja, ali ne i objašnjavanja mogućih učinaka javnih rashoda na ekonomskom i socijalnom planu i razmatranja problema opravdanosti postojanja raznih vrsta javnih rashoda. Njihovo proučavanje je prepušteno administrativnim naukama.
U savremenoj finansijskoj teoriji, javni rashodi i javni prihodi su ravnopravni i podjednako važni dijelovi javnih finansija. Šta više, javni rashodi danas predstavljaju veoma efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike savremene države. Oni su sinonim za javne potrebe, koje se zadovoljavaju angažovanjem sredstava javnih prihoda.
Javne potrebe predstavljaju sve potrebe građana, privrednih i drugih organizacija i svih subjekata društveno-ekonomskog i društveno-političkog organizovanja koje se javljaju kao sintetički izraz njihovog zajedništva i ekonomske, socijalne i političke međuzavisnosti i povezanosti.
Zadovoljavanjem javnih potreba ostvaruju se opšti uslovi obavljanja rada u svim oblastima društvenog života i uopšte ekonomskog razvoja.
Obezbjeđivanje javnih dobara je važno za funkcionisanje svake države. Međutim, postavlja se pitanje vrste, prirode, kao i obima dobara i usluga koje bi javni sektor trebalo da obezbjedi, kao i pitanje kome i kolika sredstva prikupljena javnim prihodima namjeniti za podmirivanje javnih potreba. Upravo iz ovih razloga, rashode je potrebno posmatrati paralelno sa javnim prihodima.
Javni rashodi, u najširem smislu, su svi izdaci države, radi obavljanja njezinih ustavom i zakonom određenih funkcija, pa država kroz sistem javnih finansija mora obezbijediti zadovoljavanje određenih javnih potreba i obezbjediti novčanih sredstva da bi se te potrebe mogle finansirati.