Privatizacija u Srbiji

Tranzicija predstavlja proces prelaska socijalističkog u kapitalističko društveno ekonomsko uredjenje. Razlika izmedju socijalizma i kapitalizma leži u posedovanju imovine. Socijalizam je sistem u kome je svojina prvenstveno bila u državnom ili društvenom vlasništvu, dok je u novije vreme većinom u vlasništvu privatnih lica.

Samo ako se u tranzicionim ekonomijama mogu napraviti velike i trajne promene u vlasništvu nad imovinom, daleko od države, prema pojedinačnim vlasnicima, može se izvršiti tranzicija iz socijalizma u kapitalizam. Iskustva sa državnom svojinom su bila vrlo negativna. Državna preduzeća su loše vodjena, sa viskom stopom zaposlenih, lošom organizacijom, zastarelom
tehnologijom, previsokim cenama, i uvek podvrgnuta političkim ciljevima i zavisna od
državne pomoći. Ovakva preduzeća su jasan dokaz neefikasnosti državne svojine. Postoje više razloga zbog kojih je privatno preduzeće efikasnije od državnog ili društvenog – privatna preduzeća više su izložena disciplini komercijalnog finansijskog tržišta nego državna ili društvena, privatna svojina znači da su interesi kapitala, bolje predstavljeni nego u drugim oblicima vlasništva, privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja kako bi privukla i sačuvala dobre menadžere, I manje je podložna političkom uplitanju nego državna ili društvena.

Koncept privatizacije je nastao i bio prihvaćen upravo zbog, vec pomenutog, neuspeha preduzeća koja su u vlasništvu države. Zemljama u tranziciji bili su neophodni ambiciozni programi privatizacije kako bi se okoncala veoma neefikasna dominacija drzavnih monopolista u privredi. U užem smislu, privatizacija je process koji predstavlja prenošenje prava nad vlasništvom sredstava za proizvodnju.