Procena vrednosti akcija

Kompanije izdaju javnosti redovne akcije kako bi prikupile novac. Po pravilu se angažuje investiciona banka poput Merila Linča ili Goldmana Saksa koja im pomaže u plasmanu akcija na tržište. Prodaja novih akcija obavlja se na primarnom tržištu. Postoje dve vrste emisija akcija na primarnom tržištu. Kod inicijalne javne ponude, ili IPO, kompanija koja je bila u privatnom vlasništvu prvi put prodaje akcije javnosti. Neki IPO su se pokazali veoma popularnim među investitorima. To se najbolje vidi na primeru kompanije VA Linuks systems (VA Linux systems). Akcije su 1999. prodate investitorima po ceni od 30$; do kraja prvog dana cena ima je porasla na 239$, što predstavlja rast od skoro 700 posto.
Pozicionirane kompanije koje su već izdavale akcije javnosti mogu da se odluče na nabavljanje dodatnih sredstava izdavanjem novih akcija. Prodaja novih akcija od tih kompanija takođe se obavlja na primarnom tržištu, a naziva se redovna emisija. Kad kompanija emituje nove akcija javnosti, postojeći vlasnici dele svoje vlasništvo u kompaniji s novim akcionarima. U tom smislu je izdavanje novih akcija isto kao da novi partneri kupe deo kompanije.
Akcije mogu biti rizična investicija, Na primer, akcije kompanije VA Linuks (danas VA Software Corporation) vredele su manje od 1$ samo dve godine nakon javne ponude. Da ste kupili akcije odmah nakon izdavanja, nakon dve godine biste izgubili više od 99 posto svoje investicije. Sada možete da razumete zašto bi investitori bili nesrećni da su prisiljeni da sklope “večni savez” s nekom kompanijom. Zato velike kompanije stavljaju svoje akcije na berze, što investitorima daje mogućnost međusobne trgovine. Berze su zapravo tržišta izdatih akcija, ali one više vole naziv sekundarna tržišta, što zvuči mnogo važnije.