trzistom na liberalno trziste ,gde cena odredjene robe direktno zavisi od ponude i traznje iste.Da bi
to bilo moguce ,moralo se pribeci legalizaciji privatnog vlasnistva - sto znaci trazenju odgovarajuce
pravne regulative (zakona) i privatizaciji vec postojecih privrednih subjekata.Privatizacija kao nacin
menjanja strukture vlasnistva nije ,medjutim ,jednoznacajna i samo dovoljna pretpostavka rasta
ekonomske efikasnosti.Njenom realizacijom dolazi i do promena sistema
upravljanja ,finansijskih ,proizvodnih i strukturnih transformacija u privredi.Proces privatizacije
prate mnogi problemi i zloupotrebe kao sto su :Problem viska zaposlenih ,korupcija drzavnih
organa ,pronalazenje strateskih partnera ,pranje novca i slicno.

Poslednja decenija (1990-2000) obeležena je oktroisanim i nekonzistentnim reformama koje

su rezultirale ekomomskim krahom i političkom turbulencijom. Novi milenijum počeo je u
kontekstu napuštanja socijalističke paradigme i koncipiranja celovitih reformi sa krajnjim ciljem
izgradnje građanske i pravne države sa tržišnom i privatnom privredom kao ekonomskom osnovom.
Celovitost reformi potvrđuje se dubokim promenama na vertikali pojedinac-preduzeće-država.

Suštinske promene vode novom makroekonomskom ambijentu u kome se na novim

osnovama pozicionira položaj preduzeća. Makroekonomska stabilnost, novi krediti i fiskalni sistem,
liberalizacija cena, kursa, kamata i spoljnotrgovinskog režima, vodi pomeranju ekonomske moći
prema poveriocima i investitorima, umesto dosadašnjeg favorizovanja dužnika.

Ključni dokument novog reformskog koncepta stoga i nosi naslov Zakon o privatizaciji,

čime se šalje osnovna politička poruka da sledi tektonsko pomeranje u svojinskoj strukturi društva i
sondiranje novih temelja ukupne društvene organizacije. U novom konceptu privatizacije
izbalansirano je mnoštvo suprotstavljenih interesa, pri čemu su osnovni atributi sledeći: ekonomska
efikasnost, politička sprovodivost i socijalna prihvatljivost.

Sve elemente privatizacije mozemo uociti u “skandaloznoj” privatizaciji srpske fabrike vode

i sokova “Knjaz Miloš”.Tu mozemo učiti kakve efekte ima direktno mešanje izvršne vlasti ili nekih
njenih funkcionera u tok ili proces privatizacije neke firme.Jasno se vidi delovanje lobi grupa i
korupcije u drzavnoj strukturi.

Jovana Dimitrijević

Proces privatizacije u preduzeću

I. Teoretski i zakonski aspekt

1. Glavni akteri privatizacije

Ucesnici u privatizaciji su :



Preduzeće koje se privatizuje;



kupac, koje može da bude jugoslovensko ili strano fizičko ili pravno lice;



Agencija za privatizaciju;



aukcijska ili tenderska komisija

2. Ciljevi privatizacije

Najrazlicitiji su ciljevi koji se zele ostvariti privatizacijom.Medju njima sa

makroekonomskog aspekta ,odnosno sa stanovista preduzeca svakako najvaznija su



Veca proizvodna efikasnost preduzeca



Oslobadjanje preduzeca od uticaja drzave i politike



Obezbedjenje zdravog finansiranja preduzeca



Finansijsko jacanje preduzeca



Uvodjenje savremenih tehnoloskih inovacija



Otvaranja prostora preduzetnistvu



Obezbedjenje priliva stranog kapitala



Porast mobilnosti kapitala



Likvidacija nerentabilnih preduzeca



Javnost rada preduzeca itd.

Sa makroekonomskog aspekta najvazniji su sledeci ciljevi privatizacije



Povecanje makroekonomske efikasnosti



Smanjenje budzeckog deficita smanjenjem ili ukidanjem subvencija i drugih oblika pomoci
drzavnim preduzecima i povecanje budjetskih prihoda od prodaje drzavnih preduzeca



Slobodno delovanje trzisnih zakona



Disperzija vlasnistva

M.Labus ,Ciljevi i program privatizacije poslovna politika

Jovana Dimitrijević

Proces privatizacije u preduzeću



U slucaju raspodele drzavnog vlasnistva ne uspostavlja se jasna veza izmedju rezultata rada
preduzeca i vlasnika preduzeca.

Efekti Privatizacije su :



Otvaranje novih radnih mesta;



privredni rast;



redovna isplata penzija;



realizacija socijalnog programa;



porast životnog standarda;



podsticanje lokalnog razvoja;



finansiranje programa za razvoj privrede i životne sredine;



denacionalizacija.

5. Brzina privatizacije

Privatizacija se moze podeliti prema vremenu koje protektne u tom procesu na :



Brzu i sveobuhvatnu (“sok terapiju”)



Sporu i postepenu (“gradualisticku”)

Brza i sveobuhvatna privatizacija je dobra zbog toga sto sprecava dalje topljenje drustvenog

kapitala i sto bi se u relativno kratkom roku stvorile predpostavke za trzisnu privredu i dalje
zaustavljanje trasformacione recesije.Losa je zato sto je moguce dosta zloupotreba i nepravilnosti.

Spora i postepena je dobra zato sto se taj proces odvija sporo i moguce je detaljno proveriti

poreklo kapitala kojim se kupuje neko preduzece i vreme prilagodjavanje je duze pa samim tim i
uvodjenje kapitalizma je manje bolno.

Najbolji efekti se uglavnom postizu kombinacijom ova dva nacina.

Sredstva iz privatizacije koriste dele se na sledece celine :



Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih;



za lokalnu samoupravu (opštine u kojima se nalaze privatizovana preduzeća), podsticanje
razvoja;



za vraćanje dugova Republike Srbije;



za denacionalizaciju;