Protokoli u računarskim mrežama i fizički sloj

Protokoli u računarskim mrežama i fizički sloj
Uvod

Da bi više ljudi funkcionisalo kao zajednica mora da postoje pravila koja odredjuju njihovo ponašanje. Svako društvo samo određuje pravila po kojima se ljudi u njemu ponašaju. Ta pravila se drugačije nazivaju protokoli. Protokol je pravilo koje određuje na koji način se nešto odigrava. Kako u društvu tako i u računarskim mrežama postoje protokoli.
Mrežni sistem je dosta složena celina i postoji više grupa protokola jer postoji dosta operacija koje se obavljaju na njemu. Računar je veoma sličan čoveku jer ga je on napravio za svoje potrebe, stoga kako sazreva čovek, sazreva i računar. Upotreba računara je sve veća i nameće se pitanje da li je moguće funkcionisanje društva po starim protokolima.
Odgovor je dosta jasan, nije moguće jer je upravo čovek napravio tu mašinu, računar, tako da zadovoljava većinu čovekovih potreba.
Nije čudno što danas u svakom kafiću, na svakoj klupici, u školi,… sedi grupa ljudi i „tapka“ telefon, lap – top, tablet računar,… jer je to tipično „druženje“ u 21. veku.
Tehnologija napreduje velikom brzinom i društvo jedva drži korak sa tim napredkom.
Napreduje tehnologija a nazaduju ljudske potrebe i osećanja.

Uvod u protokole

Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrđenim pravilima koja su poznata svim učesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja ustanovljeno pravilo po kome se obavlja saobraćaj unutar mreže. Ključni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za slanje, spremnost za prijem, format podataka i sl. su:

•  Sintaksa – format podataka i nivoi signala
•  Semantika – kontrolne informacije u prenosu i kontrola grešaka
•  Tajming – brzina prenosa

Razmena podataka u računarskoj mreži je izuzetno složena. Sa povećanjem broja umreženih računara koji komuniciraju i sa povećanjem zahteva za sve savršenijim uslugama (servisima) neophodno je i usavršavanje protokola. Posao komuniciranja je toliko složen da je bilo neophodno razviti protokole u više slojeva. Svaki sloj je namenjen za jedan odgovarajući posao. Kod prvobitnih računarskih mreža, umrežavanje se vršilo zavisno od proizvođača računarske opreme. Sav hardver i softver su bili vezani za jednog proizvođača, tako da je bilo veoma teško vršiti izmene, unapređivanja mreže i sve je bilo izuzetno skupo. Uvođenjem standarda za komuniciranje po logički jasno definisanim slojevima, pojavilo se više proizvođača softverske opreme. Standardima se omogućilo kombinovanje hardvera i softvera od različitih proizvođača, što je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i softvera za umrežavanje i do povećanja kvaliteta usluga u mrežama.

Protokoli su pravila i procedure koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreženih računara. Slojevitost protokola označava različite funkcije i usluge različitih slojeva pri prenosu podataka sa jednog računara na drugi putem mreže. Slojevi su međusobno razdvojeni granicama koje se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja prosleđuju se preko interfejsa susednim slojevima. Svaki sloj se oslanja na standarde i aktivnosti sloja koji je ispod njega. Svaki sloj obezbeđuje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega i rešava ga detalja o tome kako su one stvarno primenjene. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odgovarajućim slojem na drugom računaru.