СЕМИНАРСКИ РАД
Менаџмент туристичким превозом
Тема: Путеви Србије, актуелни проблеми и могући правци
развоја
Путеви Србије, актуелни проблеми и могући правци развоја
4
2. ПУТНА МРЕЖА
Путна мрежа је један од основних система повезивања и опслуживања свих садражаја у
простору, било дирекнто, било посредно повезивање садржаја с терминалима других
саобраћајних система (водни, ваздушни, железнички).
σ
=
L
P
Градска путна мрежа подразумева систем објеката вишеструке намене. То су
саобраћајнице (путеви) за повезивање делова територије града (насеља), саобраћајнице
за обезбеђење приступачности урбаних садржаја, површине за мировање возила,
површине намењене пешацима итд. Градске саобраћајнице имају и (секундарну) улогу
коридора за смештај различитих комуналних инсталација.
У односу на ванградску путну мрежу, саобраћај градске мреже је разноврснији, задаци
су захтевнији и сложенији а ограничења оштрија и комплекснија. На ванградским
путевима, у саобраћајним токовима доминирају два типа возила битно различитих по
статичким и возно-динамичким карактеристикама. То су теретна возила и путнички
аутомобили. На градској путној мрежи учесника у саобраћају је знатно више: у
укупном броју и по категоријама. У градском саобраћају су присутни: аутомобили,
теретна возила, аутобуси, разне категорије возила јавног градског превоза, мотоцикли,
бицикли, пешаци итд. Поред подужних, присутна су и попречна кретања на
саобраћајницама. Разлике у брзини кретања појединих учесника у саобраћају, као и
њихови захтеви у односу на садржаје градске путне мреже су велики.
Због битних разлика размера саобраћајних потреба, контакте између ванградске и
градске путне мреже треба остварити уз поштовање специфичности и захтева сваки од
њих. У односу на град, контакти двеју мрежа карактеришу две врсте саобраћаја:
Циљни саобраћајни токови са одредиштем и/или извориштем на градској
територији;
Транзитни токови, који мимоилазе или тангирају градску територију.
Са величином града циљни саобраћај расте. Међутим, то зависи и од функционалног
нивоа и ранга ванградских путева. Од тога зависи и начин остварења веза градског и
ванградског саобраћаја.
2.1. Путна мрежа Европе
Евроска мрежа међународних путева (
Слика 1.
) („Европски путеви” или ,,Е-путеви”) је
мрежа путева и аутопутева у Европи, означених стандардизованим ознакама које
почињу префиксом Е (типа Е1, Е2 итд.). Већина таквих путева се простире у више
држава. Путеви који се налазе у Европској мрежи међународних путева су у
надлежности Економске комисије Уједињених нација за Европу (UNECE). Чланице
UNECE-а су и неке централноазијске државе попут Киргистана па се Мрежа путева
протеже и на територији држава.
Путеви Србије, актуелни проблеми и могући правци развоја
5
У већини држава, путеви поред европских путних ознака носе националне ознаке.
Шведска и Норвешка, међутим путеве означавају искључиво европским путним
ознакама, док у Уједињеном Краљевству европски путеви нису никако означени, те их
власти Уједињеног Краљевства уопште не прихватају, а Република Ирска је тек 2007.
године поставила европске путне ознаке на неке путеве.Други континенти имају сличне
путне мреже, нпр. Панамерички аутопут у Америци, те Мрежа азијских аутопутева у
Азији.
Европске путеве треба разликовати од (Пан)европских коридора, који обухватају и
железничне и речне трасе.
Слика 1.
Евроска мрежа међународних путева
2.1.1. Eвропски путеви у Србији
Путеви класе А:
Пут Е65: (Црна Гора) – Шпиљани (Општина Тутин) – Косовска
Митровица – Приштина – Ђенерал Јанковић – (Македонија).
Пут Е70: (Хрватска) – Батровци – Београд – Вршац – Ватин – (Румунија).
Пут Е75: (Мађарска) – Хоргош – Суботица – Нови Сад – Инђија –
Београд – Појате – Ниш – Грделица – Мијатовац – (Македонија).
Пут Е80: (Црна Гора) – Шпиљани (Општина Тутин) – Косовска
Митровица – Приштина – Подујево – Прокупље – Ниш – Пирот – Градина
(Општина Димитровград) – (Бугарска).
Путеви класе Б:
Пут Е662: Суботица – Сомбор – Бездан – (Хрватска).
Пут Е761: (Босна и Херцеговина) – Котроман – Пожега – Појате –
Параћин – Зајечар – Вршка Чука – (Бугарска).
