Upotreba. — Najviše duvana se potroši za pušenje. U medicini duvan se danas ne
upotrebljava za lek. Jedino u veterinarskoj medicini služi kao jak infuz duvana protiv
insekata.

Ekstrakt duvana dobija se maceracijom lišća, a još češće cele biljke, upotrebljava se mnogo
u poljoprivredi za uništavanje insekata štetočina na gajenim biljkama. U istu svrhu
upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dušnika) nikotin prodire u tkiva insekata i,
delujući na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize.

Nicotina rustica L. — mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15%), pa se upotrebljava
za dobivanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.

Duvan je otrovan ne samo za čoveka već, još više, i za mnoge domaće životinje. Osim
hroničnih trovanja, koja su najčešća i redovna pojava strasnih pušača, često se događaju i
akutna trovanja, koja se ponekad završavaju smrću.

Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepariranom duvanu ima i drugih
toksičnih sastojaka, zbog čega je ovaj otrovniji od običnog, nefermentiranog duvana.

Sastav obrađenih listova duvana je sledeći:

- nikotin 2-4%

- ugljeni hidrati 5-20%

- belančevine 4-12%

- razne smole 7-14%

- organske kiseline 5-15%

- etarska ulja 0,1-1,5%

2. ŠTA JE PUŠENJE

Pušenje je način konzumiranja duvana uzimanog u obliku cigara ( umotanih u duvanski list)
cigareta ( umotanih u papir ) i pomoću lule. Drugi oblik konzumiranja duvana je žvakanje i
šmrkanje. Kako duvan u sebi sadrži otrovne alkaloide, kao što je nikotin, a prilikom pušenja
se stvara i katran, nerazrađeni beznikotinski kondenzat dima, pušenje je opasna navika za
zdravlje ljudi jer štetno utiče na krvni sastav i pluća.

Tema rada: Rad medicinske sestre na šrevenciji pušenja Strana 4