Rad na suzbijanju organizovanog kriminala

Pojam, osnovne karakteristike i indicije organizovanog kriminaliteta
Organizovani kriminalitet predstavlja sistematsko, kontinuirano vršenje krivičnih dela usmerenih na sticanje profita, monopola i moći koju organizuje i sprovodi u delo grupa hijerarhijski povezanih lica koja deluju u skladu sa unapred sačinjenim planom. Ova kriminalna delatnost sastoji se u obavljanju različitih poslova uz korišćenje nasilja, zastrašivanja, korupcije i drugih oblika uticaja na državne organe, pojedince i ostale oblike socijalne kontrole.
Osnovni cilj organizovanog kriminala je sticanje profita. Jedna od osnovnih odlika je postizanje monopolskog položaja na određenoj teritoriji (država, grad, regija..), ili ka određenoj vrsti kriminalne delatnosti. Da bi ostvarili monopolski položaj dolazi i do oružanih sukoba, što neminovno dovodi do straha među građanima. Nepostojanje sukoba ili njihov prestanak ne znači da ne postoji organizovani kriminal na tom području, već da je monopol verovatno uspostavljen. Bitne odlike su i težnja ka specijalizaciji i uticaj na sferu politike, ekonomije, javnog života. Politički i ekonomski uticaj postiže se korupcijom državnih činovnika, finansiranjem političkih partija ili izbornih kampanja, finansiranjem humanitarnih akcija koje su medijski propraćene… Organizovani kriminalitet nema za cilj da sruši državu već da se inkorporira u nju. Vrlo često su šefovi organizovanog kriminaliteta u pojedinim državama na najvišim političkim funkcijama.
Jako bitna karakteristika organizovanog kriminaliteta je hijerarhijska povezanost. Po pravilu radi se o raščlanjenim strukturama tako da kriminalci nižih nivoa nemaju kontakt sa organizatorom. Na dnu lestvice nalaze se izvršioci nasilničkih delikata, ubice, ucenjivači. Ova lica se uglavnom regrutuju iz struktura maloletničkih delikvenata. Organizacija ima i svoje specijaliste koji rade tačno određene specijalizovane poslove (utiskivanje lažnih brojeva na ukradene automobile, falsifikovanje…) , ali i savetnike koji su najčešće iz redova advokata, političara… Ove strukture svoje ljude imaju i u policiji, pravosuđu , carini koji se u slučaju hapšenja odmah angažuju. Vrhovi strukture, organizatori, finansijeri nisu u neposrednom kontaktu sa izvršiocima i do njih je jako teško doći i dokazati njihovo učešće u kriminalnim aktivnostima. Svaku organizaciju karakteriše unutrašnji sistem vrednosti, discipline, kontrole, lojalnosti. Najteže je dokazati kriminalnu delatnost grupe koja je zasnovana na rođačkim vezama, primer za to je albanska mafija. Ove grupe su zatvorene sa čvrstom sudbinskom vezom.
Specifičan oblik organizacije je mafija. Za mafiju je karakterističan veći stepen organizovanosti i efikasnosti delovanja. Strukturu mafijaških kartela čine osnovne organizacione jedinice (ćelije) koje međusobno nisu povezane već su podređene šefovskom timu. Ostale karakteristike su pre svega zakon ćutanja, korumpiranje ljudi na položajima, korišćenje najbrutalnijih metoda, strah u slučaju neispunjenja zadatka.
Modus operandi organizovanih kriminalaca je strogo konspirativan. Članovi grupe sebi pridaju privid građanskog statusa i pristojnosti. Postoji jasna podela zadataka i uloga među članovima organizacije. Razvijen je sistem nagrađivanja i kažnjavanja. Neposlušnost i izdaja se surovo kažnjavaju. Kriminalna aktivnost je trajna i kontinuirana sa tendencijom širenja. Kod ove vrste kriminala bazični pojam nije krivično delo, već kriminalna delatnost u vidu trajne poslovne orjentacije. Vrlo često se poredi sa kancerom, ne može se uočiti na početku, a kada se uoči zahvatio je i ugrozio čitavu društvo. Kriminalne organizacije ne obavljaju uvek nedozvoljenje poslove. U svim onim oblastima gde država ne može da zadovolji potrebe stanovništva ubacuje se organizovani kriminalitet koji je poznat pod nazivom kriminal bez žrtve. U XX veku zapaženo je da organizovani kriminalitet sve više novac stečen na nelegalan način ulaže u legalne pravne poslove, kupovina preduzeća, nekretnina, otvaranje sportskih klubova, banaka… Na ovaj način dolazi do pranja novca.
U svetu se uočava pojava povezivanja organizovanih kriminalaca. Ova pojava se naziva transnacionalni organizovani kriminalitet i predstavlja posebnu opasnost. Širenje transnacionalnog kriminaliteta posebno je doprinela sloboda trgovine, otvaranje granica, proces globalizacije, tranzicije, novi način plaćanja…
Neke od indicija koje ukazuju na postojanje organizovanog kriminaliteta u sredini su : lica koja nemaju stalne prihode a žive luksuzno; dešavaju se fizički napadi koji se ne prijavljuju policiji, dešavaju se ubistva, podmetanje eksploziva; ne nalaze se svedoci iako se krivično delo izvršilo na javnom mestu; oštećeni i svedoci odbijaju da svedoče pred sudom; u lokalnoj zajednici raste narkomanija; dolazi do zastrašivanja sudija, tužilaca, policajaca; presude su simbolične; okrivljene brane skupi advokati i plaćaju se velike kaucije; odmah nakon hapšenja nastupaju advokati sa unapred potpisanim ovlašćenjima; sudu se prijavljuju do tada nepoznati svedoci odbrane, a svedoci optužbe menjaju svedočenje…