Revizija – Osnovni pojmovi

1. Revizija – osnovni pojmovi
1.1. Geneza, pojam i načela revizije
Raspolaganje pouzdanim informacijama za menadžere, ulagače, kreditore ili zakonodavne
organe je od neprocenjive važnosti ukoliko žele da donesu ispravne odluke o rasporedu i
korišćenju resursa. Pri tome revizija ima značajnu ulogu jer pruža objektivne i nezavisne
izvještaje o pouzdanosti informacija i korisnicima finansijskih izveštaja pruža razumno
uverenje da u revidiranim finansijskim izveštajima nema značajnih grešaka i propusta. Kao
aktivnost revizija se pojavljuje u vreme Mesopotamije još 3.000 godina p.n.e., kao i u
drevnoj Grčkoj i Rimu, odakle i potiče naziv revizija. Naziv „revizija“ potiče od latinske riječi
„revisio“ što na našem jeziku znači „ponovno viđenje, ponovno gledanje, pregled, obnova
procesa, poslednji pregled sloga pred štampu“1
. Na engleskom jeziku revizija se kaže
audit, što potiče od latinske riječi audire = čuti ili slušati. Originalno značenje reči auditor u
engleskom jeziku znači „slušalac, nadzornik, pregledač računa, revizor poslovnih knjiga“

i
iz toga je izveden pojam audit (revizija). Korišćenje reči „slušalac“ dolazi iz vremena kada
se počela razvijati revizorska profesija koja se vršila tako što su revizori saslušavali
zemljoradnike o ostvarenom prinosu od zemlje i od stoke. Na osnovu saslušanja i
dobijenih izjava tadašnji „revizori“ su utvrđivali poreske obaveze. Moderna revizorska
praksa vodi porijeklo iz Škotske od polovine 19. vijeka. Do kraja 18. i početka 19. veka
preduzeća su bila organizovana kao mala preduzeća i kao samostalni ili udruženi
preduzetnici, a nagli tehnološki i industrijski razvoj polovinom 19. vijeka doprineo je razvoju
modernog tržišta i komunikacija, što je dovelo do pojave velikih preduzeća i kompanija. U
novim uslovima javila se potreba za obezbeđenjem većih količina kapitala kojeg nisu
mogla obezbijediti mala preduzeća i preduzetnici iz sopstvenih sredstava. Došlo je do
nastanka i razvoja tržišta hartija od vrednosti i kreditnih institucija radi zadovoljavanja
finansijskih potreba velikih nacionalnih i sve većeg broja internacionalnih kompanija. Rast
modernog privrednog društva i pojava velikih kompanija doveli su do pojave razdvajanja
funkcije vlasništva od funkcije upravljanja preduzećima, tako da su se pojavili profesionalni
menadžeri koji su počeli obavljati funkciju upravljanja preduzećem. Odnos koji postoji
između vlasnika i menadžera dovodi do sukoba interesa što se pojavljuje kao rezultat
informacijskog nesklada između menadžera i vlasnika koji nije stalno prisutan u
preduzeću. Menadžer raspolaže potpunim informacijama o finansijskom položaju i
uspešnosti poslovanja preduzeća i, ako se pretpostavi da obe strane žele maksimizirati
svoje interese, tada je verovatno da menadžer neće delovati u najboljem interesu vlasnika.
Osim toga, menadžer je odgovoran za izveštavanje i manipulisanjem izvještaja može
obmanjivati vlasnika u cilju ostvarivanja lične koristi. Zbor toga revizija igra značajnu ulogu
za vlasnike koji žele da se uvere u pouzdanost finansijskih izveštaja. Revizija ima
dragocenu ulogu u praćenju ugovornih odnosa koji postoje između preduzeća i njegovih
deoničara (akcionara), menadžera, zaposlenih radnika i kreditora. Revizija igra važnu
ulogu pružajući objektivne i nezavisne izveštaje o pouzdanosti informacija. Ona zalazi u
ekonomske poslovne događaje i povećava pouzdanost i verodostojnost finansijskih
izveštaja (FI).