технолошки   далеко   одмакао,   све   више   развија   активне   системе   безбедности   на
возилима.  Ти системи данас имају углавном улогу да аутоматски регулишу кретање
возила односно да припомажу оджавању стабилности возила при кретању  без обзира
на стање коловоза и услова кретања, и такође да се све то дешава уз минимални утицај
возача.   Према   томе   основна   функција   оваквих   система   је   помоћ   возачу,   која   му
омогућава и релативно касније реакције а да притом одржи стабилно кретање возила.
Технолошки   развој   оваквих   система   је   интензиван   међутим   још   увек   није   могуће
елиминисати утицај возача. Неки од тих система су:



Систем за онемућавање блокирања точкова (АBS)



Електронска дистрибуција силе кочења (EBD)



Систем асистенције при кочењу (BAS)



Елекронска контрола кочења у кривини (CBC)



Систем за регулацију проклизавања погонских точкова (ASR)



Систем електронске стабилности (ESP)

АBS је систем који се уграђује на возилима који спречава блокирање точкова

приликом кочења, тако да блокирање точкова онемогућава возачу заджавање смера
возила, тако долази до клизања возила и губљење контроле над возилом. [1]

EBD је систем који делује тако да правилно расподељује силе кочења на поједнине

точкове односно омогућава корекцију расподеле кочионих сила зависно од оптерећења.
Овим се спречава могућност блокирања а тиме и клизања точкова. [1]

BAS је систем који је намењен за ситуације у којима је потребно нагло и интензивно

кочење.   Систем   функционише   тако   што   препознаје   ситуацију   наглог   кочења   преко
давача   брзања   на   педали   гаса,   приликом   паничног   попуштања   педале   гаса,   затим
систем активира кочни флуид из резервоара под притиском од 180 бара долази у главни
кочиони   цилиндар,   тако   долази   до   пораста   притиска   и   користи   максимални
расположиви коефицијент пријањања. [1]

CBC је систем који у случају прекомерног клизања точкова у кривини при кочењу,

електронском регулацијом делује на смањење притиска у систему кочења предњег
унутрашњег точка и тиме се задржава правилна путања кретња возила кроз кривину. [1]

ASR је систем који спречава погонски точак да проклизава при поласку или при

убрзању. Овај систем тако што прилагођава обртни момент који може да пренесе точак
на подлогу у датом тренутку, овај систем реагује уколико точак има тенденције да
проклиза.

[1]

2. СИСТЕМ ЕЛЕКТРОНСКЕ СТАБИЛНОСТИ (ESP)

Систем електронске стабилности се може срести и под називом електронски

стабилизацијски програм.    ESP повећава контролу над возилом у граничним возним
ситуацијама,   један   од   примера   је   и   пребрз   улазак   у   кривину.   Овај   систем   заправо
проширује  функцију АBS-а и обједињује системе АBS, ASR и динамичку стабилност и
смањује опасност од заношења возила.

2.1 Историјски развој ESP система

Jeдни од првих иноватора ESP система били су Mercedes-Benz и BMW давне

1987 године, они су тада први пут представили своје системе контроле проклизавања.
Овај систем је радио комбинацијом кочења поједниних точкова, гас би боље вукао док
возило убрзава, међутим овај систем није био дизајниран да припомаже управљању за
разлику од ESP система.

Затим 1990 године систем еволуира у ТСL систем, односно еволуирао је у

систем   Mitsubishi   moderne   Active   Skid.   Развијен   је   да   би   возачу   помогао   да   одржи
намењен   пут   који   пролази   кроз   одређени   угао.   Радио   је   на   принципу   као   радни
компијутер   који   прати   неколико   радних   параметара   возила   коришћењем   разних
сензора. При пролазку кроз кривину уз вишак гаса овај систем аутоматски реагује тако
што   регулише   снагу   мотора   и   кочење   како   би   осигурао   правилан   пролазак   кроз
кривину   и   осигурала   одговарајућа   вучна   сила   а   тиме   се   забрањује   развијање
прекомерног бочног убрзања док смо у кривини под различитим условима на путу. за
разлику   од   конверционалних   система   на   возилу   до   тада   који   су   само   спречавали
проклизавање   точкова   овај   Мицубишијев   ТСL   систем  има   превентивно   односно
активно   сигурносно   значење.     Иако   није   прави   модерностабилни   систем   контроле,
систем   прати   угао   управљања,   гас   као   и   положај   појединачних   точкова   и   нема
кривудања. Прави ТСL систем помаже у савадавању кривина на клизавим површинама.
У циљу побољшања ТСL  система и преформанси код возила   Mitsubishi је направио
ECS(TLC) систем који управља са сва четири точка.

BMW је у сарадњи са Robert Bosch GmbH i Continental Automotive Systems,

развија систем за смањење обртног момента како би спречили губитак контроле и тај
систем је примењен на све моделе које је BMW произвео 1992. У периоду од 1987 до
1992 Mercedes-Benz је у коомперацији са Robert Bosch GmbH развио систем под
називом Elektronisches Stabilitätsprogramm односно "Electronic StabilityProgram"
заштићен под назицом ЕСР.

GM је радио са Delphi корпорацијом и преставио 1997. године своју верзију ЕСР

система под називом "StabiliTrak". StabiliTrak је био стандтардан опрема на свим GM-
SUV и на комби возилима у САД и Кандади до 2007 године. За већину возила GM
возила на америчком тржишту за овај систем се користи назив "StabiliTrak" на осталим
тржиштима на GM возилима користи се идентитет "Electronic Stability Control" на
возилима као што је Opel, Holden и Saab осим у случају Saab-9-7X који такође користи
систем "StabiliTrak". Фордова верзија ESР система под називом AdvanceTrac
пројзведена је 2000. године. Форд је касније на постојећи систем додао Roll Stability
Control, који је први узео Volvo XC90.