Srpski brendovi

Srpski brendovi
Srpska kompanija „Fudlend“, koja na strana tržišta plasira proizvode pod imenom „Bakina tajna“, „Amfissa“ i „Terra organica“, uspešno posluje čak i za svetska merila. Izvozi 65 odsto kompletne proizvodnje na više od 25 tržišta, a u 2013. godini vrednost izvoza bila je oko pet milona evra. U planu je da u naredne dve godine izvoz dostigne cifru od 7,5 miliona evra godišnje.
Od 2010. godine izvoz je prosečno rastao 40 odsto za godinu, a prošle godine kompanija je počela plasman robe na tržište Japana, koje je danas jedno od tri najbrže rastuća tržišta. Od sredine 2013., proizvodi sa brendom „bakina tajna“ našli su se i na policama Južne Koreje, a prošlog meseca krenula je prva isporuka ka potrošačima u Kataru. Slana i slatka zimnica, kao i džemovi i sokovi, pripremani na tradicionalan srpski način, veoma su traženi i u Ruskoj Federaciji, Australiji i Americi, a u naredne tri godine planira se intenzivan plasman robe na Bliski istok.
Krajem prošle godine otvorena je nova fabrika u potkopaoničkom selu Igroš. Reč je o „grinfild“ investiciji od 3,5 miliona evra. Fabrika se prostire na 5.000 kvadrata, a novi pogoni omogućili su proširivanje kapaciteta sa 3.000 na 5.000 tona voća i povrća. U narednom periodu biće nastavljeno ulaganje u opremu, čime će se kapacitet fabrike podići na 10 hiljada tona. Korišćenje savremene tehnologije u novoj fabrici omogućava kuvanje proizvoda na temperaturi do 50 stepeni, a na taj način čuva se struktura ploda i svih njegovih komponenti i dobija veći kvalitet gotovih proizvoda. Fabrika je otvorena u ekološkom području, zdravom i nezagađenom, bogatom kvalitetnom sirovinskom bazom voća i povrća. Sve ovo je preduslov za dalje širenje, kako na tržištu Srbije, tako i van zemlje. I pored ambicioznih planova za izvoz, orijentacija ka domaćim potrošačima je ono što ostaje u fokusu kompanije. Prekretnicu u radu ovog proizvođača predstavlja uvođenje slatkog programa 2002. godine, kad je nastao brend „bakina tajna“. Odnosi se na džem i slatko od raznog voća, koje je zastupljenom u visokom procentu, što značajno podiže kvalitet proizvoda. Ovaj princip zastupljen je i kod proizvoda od povrća, posebno ajvara, a jedan od ciljeva „Fudlenda“ je da ajvar postane popularan na svim tržištima gde plasiraju robu. Zbog toga je nabavka kvalitetne sirovine jedan od izazova sa kojima se sreće ova firma. Njeno rukovodstvo posebno je usmereno na razvoj i podršku lokalnim proizvođačima voća i povrća, koji obezbeđuju kvalitetnu sirovinu za proizvodnju.
U „Fudlendu“ su ponosni na mnogobrojne domaće i međunarodne nagrade. Na Svetskom samitu za sokove 2008. u Barseloni dobili su nagradu za „najbolji novi sok“, a prošle godine u Sidneju osvojena je nagrada za najbolju ambalažu u kategoriji hrane na takmičenju za dizajn pakovanja. Poslednje što ih je obradovalo je britanska nagrada za kvalitet proizvoda, koju je dodelila najviša institucija u Velikoj Britaniji u ovom domenu. Proizvodima „slatko od višnje“ i „voćni namaz kajsija 100 odsto“ dodeljene su dve zvezdice, dok je jedna zvezdica dodeljena „blagom ajvaru“ i „soku od kajsije“.
(27. decembar 2013.) Vinarija “Rubin” od ovogodišnje berbe očekuje oko devet miliona litara vina i oko 4,5 miliona litara drugih  alkoholnih pića. Kako je izjavio generalni direktor tog preduzeća Zoran Bekrić, za razliku od 2012, u kojoj je rod grožđa bio desetkovan, ova godina je za “Rubin” bila relativno uspešna i vinarija je preradila preko 11 miliona kilograma grožđa. Od 2013. godine očekivali smo da bude znatno bolja za poljoprivredne proizvođače po pitanju kvaliteta i kvantiteta roda. Naknadna letnja suša kao nepogoda se obrušila na kasne useve i značajno umanjila kvantitet roda, pa time i naša očekivanja, objašnjava Bekrić. On dodaje da je “Rubin” ipak dobrom organizacijom i dobrim uslovima u otkupu uspeo da najveći deo tržišnih viškova grožđa otkupi i napravi dobru osnovu za okončanje poslovne 2013. godine i poslovanje u 2014. Bekrić ističe da je evidentno da se tržište još uvek nije oporavilo od posledica krize i da je od 2009. ovo bila najteža godina za poslovanje zbog pada obima tržišta i u segmentu vina i u segmentu alkoholnih pića. Uprkos tome, učešće “Rubin”-ovih vina na tržištu Srbije je poraslo, kaže Bekrić i ističe da teška godina nije omela ovu vinariju da realizuju projekat redizajna vinjaka, koji je pred kraj 2013. naišao na izuzetan ođek kod potrošača, dok su planovi o puštanju na tržište novih proizvoda rezultirali pojavom penušavog vina Vronsky. Generalni direktor “Rubin”-a navodi i da rukovodstvo vinarije radi na osvajanju novih tržišta. Ove godine, uprkos krizi, pojačali smo svoje prisustvo u Rusiji, posebno sa vinskim programom, a takođe otvaramo posao izvoza alkoholnih pića u Irsku. Što se vinjaka tiče, tek sada sa redizajniranim pakovanjem očekujemo i da interesovanje za vinjak poraste, smatra Bekrić. Bekrić je naglasio da će vinarija Rubin u 2014. poslovati na istim principima kao i do sada.