Stabla odlučivanja

Uvod

U matematici i računarskoj nauci algoritam je određeni skup definisanih naredbi za obavljanje nekog zadatka. Algoritmi se koriste u računarskim programima kao način rešavanja nekog zadatka. Algoritam takođe može da znači grafički prikaz toka obrade ili skup instrukcija računarskogprograma, tada se preciznije naziva dijagram toka. On predstavlja vodilju za programera koji pomoću algoritama predstavlja viziju programa koji želi napisati u programskom jeziku.
Algoritam se moze predstaviti u nekoliko načina mada je najbolji način blok dijagram ili organogram, pa pored te se još javljaju i predstavljanje u obliku govora i tabelarno prikazivanje. Predstavljanje govorom nije toliko preporučljivo jer ne govore svi istim jezikom pa tu može doći do spora pri razumevanju algoritma.
Koncept algoritma se obično ilustruje pojednostavljeno, iako je u stvarnosti veoma komplikovan. Algoritmi sadrže stepenice koje se ponavljaju ili zahtevaju odluke koje propisuje programer. Koncept algoritma je dobio formu 1936. preko Turingovih mašina i Alonzo Churchovoglambda calculusa, koji su praktično udarili temelje računarske nauke. Većinu algoritama je moguće implementirati u računarski program.
Struktura podataka je način na koji se podatak zapisuje u računar. Podatak se može zapisati korišćenjem raznih algoritama.

Stabla
Stabla su nelinearne strukture podataka i predstavljaju najvažnije nelinearne strukture koje se vrlo često koriste u računarstvu. Odnos između elemenata nije linearan. Stabla imaju razgranatu ili hijerarhijsku strukturu elemenata, a njihov naziv implicira vezu sa stablima (drvećem) u prirodi ili porodičnim stablima. Većina terminologije potiče iz ovih izvora.

Stablo je konačan skup čvorova sa svojstvima:

• postoji poseban čvor koji se naziva koren (root)
• ostali čvorovi su podeljeni u k disjunktnih podskupova T1..Tk, od kojih je svaki stablo. T1..Tk se nazivaju i podstabla