Starac i more

UVOd

Tema romana „Starac i more“ je odnos prirode i čoveka. Glavni likovi su stari ribar Santjago i dečak Manolino.

Starac Santjago je miran, povučen i usamljen čovek koji ne govori mnogo o svojim osećanjima. Bio je siromašan i imao je samo mali sanduk sa ribarskim priborom i čamac. Na pecanje je uvek išao bos. Voleo je bejzbol i sport uopšte. Stare novine donosio mu je dečak.
Dečak Manolin voli Santjaga jer ga je naučio sve o pecanju. Pazio je da ne povredi starca kad bi mu donodio hranu iz hotela. Na kreju dečak odlučuje da i dalje peca sa Santjagom i pored toga što su mu roditelji zabranili. Manolin u romanu predstavlja Santjgovu mladost i veru u svoje sposobnosti.
Najveći deo radnje romana odvija se na periferiji glavnog grada Havane na Kubi, na moru gde ribar Santjago lovi ribu u Golfskoj struji.

Na početku romana upoznajemo starog ribara i malog dečaka (Manolino) kojeg Santjago mnogo voli. Santjago je bio nesrećni stari ribar koji je ribario 84 dana bez uspeha. Prvih 40 dana sa njim je išao dečak Manolino, ali posle tih 40 dana bezuspešnog lova, dečaku su roditelji zabranili da ide sa starcem govoreći mu da će starac uvek biti najnesrećniji od svih ribara. Tada Santjago ostaje sam. Dečaku je bilo žao da gleda starca i uvek je dolazio da mu pomogne da iznese stvari iz čamca.

Santjago se odlučuje da 85-og dana krene još dalje gde je voda bila dublja. Nakon toliko dugog perioda loše sreće koje ga je pratila, on odlučuje da pokuša još jednom. Zabacio je mamac i čekao. Tada se na mamac nešto uhvatilo i počelo jako da vuče. Bila je to velika riba. U jednom trenutku riba je iskočila iz mora, a starac je ostao bez daha-bila je to ogromna sabljarka.