Telesni rast i razvoj

Rastenje je jedno od osnovnih obeležja dečjeg uzrasta, definisano promenama telesne mase, proporcija i oblika tela, kao i fizioloških funkcija. Možemo ga u užem smislu podeliti na fizički, somatski rast koji je posledica hiperplazije (umnožavanja) i hipertrofije (povećanja) ćelija i uvećanja međućelijske supstance. On dovodi do povećanja određenih dimenzija (npr. visine tela, obima glave) ili ukupne mase tela i pojedinih organa ili tkiva. Razvoj predstavlja kvalitativne promene u toku biološkog sazrevanja – izmene funkcije ćelija, indukcije enzimske aktivnosti, promene ćelijskih receptora. Rast stoga predstavlja kvantitativan, dok je razvoj kvalitativan pojam. Oni su usko povezani i neraskidivi, i neprekidno se odvijaju počevši od stvaranja zigote, oplođene jajne ćelije, pa sve do dostizanja zrelosti i definitivne visine. Pored fizičke postoje i druge dimenzije rasta i razvoja: intelektualni, emocionalni, socijalni i kulturni.

Jedan od ciljeva pedijatrije je postizanje maksimuma genetskog potencijala deteta. Rast i razvoj predstavljaju složene i međusobno povezane procese koji se odvijaju u zajedništvu. Oni zavise kako od endogenog uticaja (genetskih faktora koji objedinjuju u sebi i pripadnost rasi, polu, uticaju hormona koji nastaju kao produkt rada endokrinih žlezda) tako i egzogenih uticaja, odnosno faktora spoljne sredine: ukoliko je sredina u kojoj dete raste bliža optimalnoj, utoliko je veća šansa gena da ispolje svoja pozitivna dejstva. Neophodan preduslov normalnog rasta je zdravlje deteta, jer hronična oboljenja često nepovratno mogu dovesti do značajnog poremećaja rasta. Rast nije linearan proces, već tokom dečjeg uzrasta ima faze ubrzanja (akceleracije), usporavanja (deceleracije) i akumulacije. U toku intrauterinog perioda života posle veoma brzog rastenja u prvim mesecima, deceleracija počinje od sredine gestacije, sa akumulacijom pred porođaj.