Teorija i organizacija

1.    Pojam vaspitanja

Vaspitanje je složen , kompleksan i dugotrajan proces izrađivanja i formaranja ličnosti. Odnosi se na sve ono što ljudi svesno, namerno , sistemski i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što organizuje društvo u odnosu  na vaspitanika tako i ono što preduzima sama ličnost koja se razvija i formira u određenim društvenim okolnostima.
Vaspitanje je širi i sveobuhvatniji pojam i proces koji u sebi neminovno sadrži i proces obrazovanja. Vaspitanje je sveobuhvatno predagoško delovanje na sve sfere čovekovog bića; usmereno je na izgrađivanje i formiranje celovite ljudske ličnosti u čiju sferu spada i obrazovnost. Obrazovanje je, dakle, deo šireg procesa vaspitanja koji je usmeren na sticanje znanja i razvoj (praktičnih) sposobnosti ličnosti.
Škola treba da obrazuje a ne da vaspitava. Vaspitanje je , prema unutrašnjoj strukturi, višeslojni proces koji se ostvaruje kroz tri osnovna proces:

–    Obrazovanje odnosno proces usvajanja znanja, veština i navika;
–    Na temelju toga proces razvijanja fizičkih i psihičkih snaga i sposobnosti;
–    Proces formiranja pogleda na svet, izgrađivanja karaktera , emocionalnog i voljnog života ličnosti u celini (razvijanje pozitivnih ljudskih osobina i stavova pojedinca prema prirodi, društvu  i vremenu u kome živi; oblikovanje i stvaranje integriteta ličnosti);
–    Racionalna osnova vaspitanja leži u prvom, a vrednosna i humanistička tek u jedinstvu sva tri procesa.
U toku realizacije pojedinih ciljeva i zadataka vaspitanjamogu se izdvojiti tri etape: etapa racionalnog, etapa emocionalnog i etapa voljnog .
Osnovna područja razvoja ličnosti  dele se na :
–    kognitivni razvoj (znanja, intelektualne sposobnosti);
–    afektivni razvoj (stavovi, mišljenje, interesi, emocije);
–    psihomotorni razvoj.

Vaspitanje i obrazovanje su višeznačni pojmovi jer označavaju  i proces i aktivnost i delatnost kao i njihov rezultat i osobinu čoveka koji je prošao kroz te procese.

2.    Vaspitanje kao društvena i ljudska delatnost

Vaspitanje je društveno i istorijski uslovljeno , zavisi od društva i na sebi odražava bitne promene koje se dešavaju u društvu. Vaspitanje prati i prilagođava se društvenim promenama , proizvod je vremena u kome se izvodi , ali je istovremeno , i osnovni činilac društvenog razvoja i progresa čovečanstva uopšte.
Ono je bitan faktor i uslov čovekovog procesa očovečenja i humanizacije društva i istovremeno njihova posledica.  Svako društvo bez obzira na nivo razvijenosti i karakter uređenja, vaspitanje stavlja u službu svojih potreba  i sopstvenog razvitka.
Pored društvene i istorijske uslovljenosti i promenljivosti, vaspitanje ima klasni karakter. Ukupnost društvenih odnosa zavisi od odnosa klasa tog društva, od toga koja je klasa vladajuća, a koja potčinjena, kakav je njihov položaj i međusobni odnos,a u takvim društvenim formacijama vaspitanje uvek ima klasni karakter.
Vaspitanje je složena i kompleksna generacijska društvena pojava. Usmereno je na prenošenje saznanja i iskustva sa starijih na mlađe (intergeneracijski vertikalni odnos), sa mlađih na starije  i između pripadnika istih generacija (povratni i horizontalni generacijski odnos).