Timski rad u sestrinstvu

U  V  O  D

Nega bolesnih i nemoćnih ljudi sigurno doseže do početaka civilizacije.
Na našim prostorima prvi pisani dokumenti o bolnicama, lečenju, bolesnicima, nezi i negovateljima je Hilandarski tipik Svetog Save. Prvu bolnicu u Srbiji, pri manastiru Studenica kod Raške, podiže Sava Nemanjić po ugledu na Hilandarsku, a Dečansku kao bolnicu pri manastiru Pantokrator u Carigradu koja je bila rasadnik medicinskih znanja i veština onog vremena na Balkanu. U srednjovekovnoj Srbiji niče desetak bolnica pri manastirima u kojima se negom bave obučeni i priučeni monasi. Osnivanjem građanskih bolnica poslove negovanja preuzimaju žene koje su delovale i u porodicama.
Simbol ranog sestrinstva kod nas je lik Kosovke devojke « koja vida rane srpskim junacima », a koji su sledile mnoge žene i devojke iz naroda u vreme balkanskih i svetskih ratova i drugih velikih nesreća. Primer humanosti, plemenitosti i požrtvovanja je naša slikarka Nadežda Petrović koja je, negujući ranjene i bolesne, umrla od pegavog tifusa. Taj rani razvoj sestrinstva u Srbiji doseže do 1921.godine kada je osnovana « Škola za nudilje » u Beogradu i označila početak profesionalnog sestrinstva. Prvi direktor škole bila je Mis Njutn, učenica Florens Najtingel. Škola u trajanju od četiri godine bila je organizovana po internatskom tipu, a upisivana je sa l8 godna starosti i završenih osam razreda gimnazije. Učenice su nosile propisanu uniformu kao obeležje profesije, a svršenim učenicama je, uz diplomu, pripadao i broš izuzetne izrade sa likom Kosovke devojke kao znak pripadnosti profesiji.
Danas u XXI veku , u eri “globalnog sela, i u Srbiji kao i u celom svetu,  biti medicinska sestra je jedinstven poziv a sestrinstvo zanimanje, naučna disciplina, profesija. Na zapadu, kao i u većini zemalja EU, sestrinstvo je odvojeno kao samostalna proesionalna disciplina nezavisno od drugih profesija u okviru zdravstvene zaštite. Sestre kao profesionalni kadrovi su visoko značajan i humani resurs na polju zdravlja i za zdravstvene zaštite. Zbog toga sestre se moraju obrazovanjem i iskustvom pripremati za predstojeće  promene – koje će se
sve više dešavati u hodu.
Zdravstvo u Srbiji, kao i budućnost sestrinstva, najviše zavise od dobro obučenih i školovanih medicinskih sestara koje će se pridružiti sestrinstvu Evrope kroz edukaciju kadrova, kreiranju samostalne zdravstvene politike i istraživanju u oblasti sestrinstva jer
sestre rade samostalno u timu na unapređenju zdravlja, lečenju i rehabilitaciji.