Факултет за Образовање
дипломираних правника и дипломираних економиста
за Руководеће Кадрове
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО
Тема:
УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУ
Ментор : Студент :
Проф.Др. Синиша Огњановић
Београд, Децембар 2011 годинe
САДРЖАЈ
УВОД............................
................................................................................. 3
ФРАНШИЗИНГ,ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ................................................................4
ФРАНШИЗИНГ..................................................................................................4
САД
РЖИНА УГОВОРА О ФРАНШИЗИНГУ
.....................................5
Предмет уговора о франшизингу.......................................................................9
Обавезе даваоца франшизинга...........................................................................9
Обавезе примаоца франшизинга..................................................................... 10
Правни основи за регулисање уговора о франшизингу.................................11
Економске карактеристике франшизинга...................................................... 11
Врсте уговора о франшизингу........................................................................ 12
ФРАНШИЗИНГ КАО СТРАТЕГИЈА РАСТА МАЛИХ И СРЕДЊИХ
ПРЕДУЗЕЋА.................................................................................................... 14
ЗАКЉУЧАК
...................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА
...............................................................................................20
2
Године 1960. основано је Међународно удружење за франшизинг (
International
Associattion for Franchising-IFA
).
Европска економска заједница је 1988. је усвојила Правило број 4078/88 о примени
члана 85(3) Римског уговора на категорије споразума о франшизингу.
ФРАНШИЗИНГ ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ
Последњих деценија дошло је до велике експанзије франшизинга на домаћем
тржишту. Рачуна се да само у САД више од 550.000 пословних јединица послује по
систему франшизинга преко кога се остварују годишње продаје вредне више од 800
милијарди долара. Франшизинг се проширио на велики број привредних области и сада
је овај начин пословања присутан не само у аутомобилској индустрији и сервисирању,
производњи и продаји хране, угоститељству, хотелијерству, малотрговинском и
велетрговинском пословању, него и књиговодству, оглашавању, зубарским и
медицинским услугама, осигурању итд. Поред Међународног удружења за
франшизинг, основаног 1960 године, никао је и велики број франшизинг асоцијација
(међу којима су и оне у Мађарској, Чешкој, Пољској, Бугарској и Румунији) са циљем
да се утврде кодекси и правила понашања у овој области и заштите интереси учесника.
ФРАНШИЗИНГ
Уговор о фрашизингу је неименован уговор и не садржи га Закон о
облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”, број 29/78, 39/85, 45/89, 57/89,
“Службени лист СРЈ, број 31/93).
Спада у категорију “нових уговора” које је инкубирала аутономна привредна
пракса у земљама САД и Европе.
Да би се разумела суштина франшизинга најбоље је компарирати три дефинције
франшизинга: Међународног удружења за франшизинг, америчког правног стручњака
Харолда Броwна и Правило Комисије ЕЕ од 1988. о франшизингу:
1.
Према дефиницији Међународног удружења за франшизинг (
IFA
)
франшизинг је:”Уговорни однос између даваоца и примаоца франшизе у
коме давалац нуди или се обавезује да одржи трајан интерес у пословању
примаоца франшизе у таквим областима као што су
know-how
и
обучавање, док се прималац обавезује да послује под заједничком
фирмом, спољним изгледом или поступком који припада даваоцу или га
он контролише, као и да из својих извора уложи основни инвестицони
капитал у пословање.”
2.
Амерички правни стручњак
Harold Brown
дефинише уговор о
франшизингу као “усмени или писмени споразум за одређено или
неодређено време, којим једно лице уступа другом лицу да употребљава
фирму, услужни знак, или друго обележје, и у оквиру кога постоји
заједнички интерес у пласирању робе или услуга на велико, на мало, у
закуп или на други начин под том лиценцом.”
3.
“Споразум о франшизингу је споразум којим једно предузеће –
франшизант, уступа другом - франшизатару у замену за непосредну или
посредну финансијску накнаду, право коришћења франшизинга у циљу
маркетинга посебне врсте роба и/или услуга; минимум обавеза који тај
споразум мора да садржи односи се на:
4
коришћење заједничког имена или ознака радње и једнообразно
презентирање
локала
и/или
средстава
превоза;
комуникацију Know-how од стране франшизанта франшизатару;
континиурано достављање франшизанта франшизатару трговачке
и техничке помоћи за време трајања споразума”.(Правила
Комисије ЕЕЗ од 1988. о франшизингу).
Треба разликовати “фрашизинг”( уговор о франшизингу ) од појма “франшиза”
који се употребљава као предмет уговора о франшизингу и као један појам у
осигурању.
Уговор о франшизингу је такође једна од облика кооперације између великих и
реномираних произвођача и услужних предузећа ( даваоца франшизинга ) и трговаца на
мало ( дилера ) и усложних радњи и предузећа ( примаоца франшизинга ).
Овакви облици повезивања посредством уговора о франшизингу називају се “ланац”
трговине, угоститељских радњи или хотела.Основни садржај уговора о франшизингу је
својеврсна специјализација и деоба рада у сфери промета робе и делатности услуга.
Једна од основних карактеристика уговора о франшизингу јесте да су субјекти овог
правног посла крајње економски повезани и зависни и да је тиме уговорен висок степен
интеграције њихових пословних функција и делатности у ситуацији кад су оба
партенра независна предузећа и сваки за себе сносе ризик пословања и наступају у
своје име и за свој рачун. Студија Међународног института за унификацију приватног
права ( УНИДРОИТ ), каже да постоји преко 30 различитих дефиниција овог уговора.
3
Младен Драшкић је дао следећу дефиницију
4
уговора о франшизингу која гласи:
“Франшизинг уговор је трајан уговор којим се заснива један систем сарадње између
самосталних предузећа, према коме је једно од њих ( давалац франшизе ), уз наплату
накнаде, уступа другом предузећу ( примаоцу франшизе ) право да користи у свом
пословању одређену робу или услуге првог предузећа, под тачно одређеним условима,
да користи његово трговачко име, знак, спољни изглед и друга заштићена права, као и
његова техничка и пословна искуства, уз обавезу друге стране да послује по систему
организације даваоца франшизе, при чему давалац франшизе обезбеђује примаоцу
помоћ, савет, школовање кадрова и врши одговарајућу контролу.”
САДРЖИНА УГОВОРА О ФРАНШИЗИНГУ
Садржина уговора о франшизингу није законом регулисана, јер она спада у
посебне, неименоване уговоре. Користећи инострану и домаћу литературу и искуства,
ваљан уговор о франшизингу би требало да има следећу садржину
5
:
I.
Уводне ( опште ) одредбе:
1. Назначење да се ради о уговору о франшизингу,
2. Опис уговорних страна, а наручито даваоца франшизинга ( тачни називи,
седишта, адресе, ко их заступа и у ком својству ),
3
Peters, Lena i Schneider, Marina: Franchising Contract, Preliminary study, UNIDROIT, Rome 1986
4
Ђуровић Радомир: Франшизинг – појам, врсте и садржина уговора, Реферат на Сабору малих привредника, Врњачка Бања, 1990
5
Златовић Живорад: Франшизинг – транзиција у посткапиталистичком привредном систему, Економика – Црвени крст, Ниш, 1999,
стр. 43 – 47
5
