Predmet
:
Bankarsko pravo
Seminarski rad
:
Ugovor o lizingu
Mentor:
Student :
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1.1. Nastanak i razvoj
O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od
toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD
1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje
telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih godina XX
veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih godina, odnosno u
sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom slucaju zemljom
porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju
polovinom XX veka.
1
Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz
engleskog jezika od glagolskog oblika
to lease
I oznacava zakup, najam,
iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav
figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.
Lizing, posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama
razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom,
lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u
vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj
sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja,
kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.
Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i
tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom
proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije,
inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima
plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre
konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Proizvođači
opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti
realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u
lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti
izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih
subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup
predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a
korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća
cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima
pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni.
1
Poslovi trgovinskog prava
Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati,
na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati
specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da
mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog
perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom
perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac
lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne
elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se
odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i
obaveze učesnika u lizing transakciji.
2.
POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU
Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti
ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega
definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je
razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao
dela lizing posla.
2.1. Ugovor o lizingu
U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to
ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji
zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se
obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje
predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili
nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga,
da placa lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili
vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci
novi ugovor uz nizu naknadu.
Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi.
Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su :
1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac
lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme placanja i
5. Rok na koji je ugovor zakljucen.
Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema,
postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje
predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata
naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve
godine od dana zaključenja ugovora.
