Ugovor o prevozu robe

Uvod

Jugoslavija je u toku 1989. godine donela nekoliko novih federalnih zakona čiji je cilj da se usmeri jugoslovenska privreda da posluje prema načelima tržišnog poslovanja i ona uključi u tokove privrednog razvoja razvijenih zapadnih zemalja.Radi ostvarivanja tog cilja Jugoslavija u ekonomskom i pravnom sistemu mora da obezbedi da njene privredne organizacije posluju kao tržišno orijentisani subjekti čiji je motiv poslovanja profit, da u osnivanju preduzeća i drugih privrednih organizacija svi oblici svojine, uključujući i svojinu stranih lica, dobiju ravnopravan tretman, da preduzeće i drugi privredni subjekti bez obzira na oblik svojine sredstava sa kojima se osnivaju i posluju imaju jednak položaj na tržištu, i u međusobnoj utakmici na tržištu stiču prednosti na osnovu svoje organizacije poslovanja, tehničkih i tehnoloških procesa koje koriste u obavljanju delatnosti i drugih obeležja ekonomije svog poslovanja, itd.
Proces koji je započet u 1989. god. donošenjem Zakona o preduzećima i drugih zakonskih akata sa ciljem da se jugoslovenska privreda usmeri da posluje prema načelima tržišnog poslovanja i ona uključi u tokove privednog razvoja razvijenih zapadno evropskih zemalja prekinut je već u 1990. god. Zbog političke aktivnosti većine republika bivše SFRJ na secesiji.Prihvatajući defacto akt secesije ovih republika SR Jugoslavija krajem aprila 1992. god. novi Ustav i nastavila je rad na ustanovljenju ekonomskog i pravnog sistema kojim bi se obezbedilo da privedni subjekti u SR Jugoslaviji posluju prema načelima tržišnog poslovanja utvrđenim u Ustavu.Na osnovu Ustava i drugih zakonskih akata donet je Zakon iz oblasti poslova robnog prometa – Poslovno privedno pravo.
U periodu od 1995 – 1998. god donet je čitav niz zakona kojima su na nov način uređeni pojedini ugovori u privredi.
Pojam ugovora u privredi
U našem privrednom pravu se veoma lako utvrđuje ko su subjekti privednog prava, tj. ko su učesnici u privednom (robnom) prometu.Subjekti našeg privednog prava su: preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, privatni preduzetnici i njihove (privedne) asocijacije (oblici privednog udruživanja).
1
Kako su oni osnovni činioci u robnom prometu, onda i dvostrani poslovi koje oni preduzimaju obavljanju svojih delatnosti koje čine njih predmet poslovanja predstavljaju ,,ugovore u privredi“.To su tipični, uobičajni ugovori koje subjekti privednog prava (,,privedni subjekti“) zaključuju i izvršavaju u vršenju svojih ,,privednih“ delatnosti, i sa kojima se iscrpljuje njihova aktivnost u društvenoj funkciji robnog prometa.
Ugovori o privredinastaju u robnom prometu, tj, u cilju razmene roba i povodom vršenja usluga u ovoj razmeni.Posredstvom ugovora o prodaji, roba se prenosi od proizvođača do potrošača.Transfer robe iz proizvodnje u savremenoj privredi u kojoj se roba, po pravilu ne troši u mestu proizvodnje (tzv. distancioni kupoprodajni poslovi) redovno zahteva da roba premosti određeni prostor i vreme.Da bi roba stigla do potrošača u čijoj je sferi interesa će se neposredno realizovati njena upotrebna vrednost, mora se preduzeti niz drugih poslovnih operacija – poslovanje, trgovnisko zastupanje, komision, špedicija, prevoz, osiguranje, uskladištenje i kontrola kvaliteta i kvantiteta, koje se kao samostalne privedne delatnosti u svom pravnom obliku ispoljavaju kroz zaključivanje ugovora (između ostalog i ugovor oprevozu robe).Njima se vrše usluge povodom razmene robe i time roba distribuira u potrošnju.
Specifičnost zaključivanja ugovora u privredi ispoljava se, uglavnom u rokovima u kojima je ponudilac vezan ponudom, u sužavanju autonomije volje strana prilikom zaključivanja ugovora, proširenju uslova za zaključivanje ugovora ćutanjem i pooštrenju odgovornosti za štetne posledice nepravilnog zastupanja prilikom zaključenja ugovora.