Uloga države u stvaranju i primeni prava

I Uvod

Postoje mnogobrojna i različita shvatanja o odnosima i uticaju države i prava.
Prva grupa: sva shvatanja koja negiraju postojanje bilo kakvih veza između države i prava, ili tako što se tvrdi da su to potpuno nezavisne pojave koje nemaju zajedničkih tačaka ( Savinji, Digi ), ili se negiranje njihovih međusobnih veza čini tako što se država svodi na pravo (Hobs,  Delvekio), ili pravo na državu ( Sv Avgustin, Ruso ). Takođe su se javila i shvatanja da su država i pravo dve strane jedne iste pojave. Krajnji rezultat svih shvatanja u ovoj grupi je da veza između  ovih pojava nema, pa samim tim nema ni međusobnih uticaja.
Druga grupa: shvatanja čija je suština u tome da ukazuju na postojanje međusobnih veza, ali u različitoj formi i intenzitetu, pri čemu se razlikuje pojam uzajamne povezanosti i shvatanje o relativnoj samostalnosti, pri čemu su veze i odnosi kod prvih čvrsći i neposredniji, a kod drugih fleksibilniji i slabiji. Savremena shvatanja ukazuju na to da postoji istovremeno i relativna samostalnost ovih pojava. Država i pravo utiču jedno na drugo međusobno se uslovljavajući, ali pri tome ne gube ni svoju samostalnost ni svoj identitet.

II Pojam države

U opštoj teoriji prava i države ne postoji saglasnost u pogledu definisanja države i prava. Razlozi za bezbrojne teškoce u definisanju države i prava proističu iz složenosti ovih društvenih pojava. Da je državu teško odrediti, potvrđuju brojna imena, tj. nazivi  koji se koriste za njeno označavanje:

1.    RES REPUBLICA – javna ili zajednička tekovina. Naziv države u ovom smislu zadržali su Poljaci, a isti smisao imala je i engleska reč commonwealth;
2.    STATUT- stanje, postojanost, stabilnost. Izvedenice ove latinske reči koristili su romanski i germanski narodi ( il stato, etat, staat, state, stat);
3.    DERŽAVA, GOSUDARSTVO, PANSTVO- karakteristični su za većinu slavenskih naroda.

Država se zasniva na potčinjavanju vlasti koja drži i održava zemlju  i sav društveni poredak. Iz ovoga proističe srpski naziv DRŽAVA, izvedeno d stratoslovenskih reči DERŽ, DRŽ-posedovati, stabilizovati, činiti, vršiti, čuvati.

Teškoće u određivanju države nastaju  i kao posledica  različiite ocene njenog značaja:

1.    ANARHISTI I MARKSISTI- država je nepotrebna, štetna ustanova koju treba ili uništiti ili pustiti da odumre.
2.    HOBS, HEGEL- država je potrebna i izuzetno korisna društvena ustanova, “smrtni Bog”, “nešto zemaljski božanstveno”.
3.    ARISTOTEL- čovek je očigledno političko biće, zoon politikon , upućeno na život u zajednici.