manipulaciju materijalom u okviru preduzeća. Kad materijal uđe u skladište
preduzeća, pa sve dok ne izađe iz preduzeća prenos, pretovar i druge manipulacije
sačinjavaju unutrašnji transport.

Uzimajući u obzir da vršenje transportnih operacija ne doprinosi povećanju

upotrebne vrednosti finalnog proizvoda, a da sa druge strane, isti tereti troškovima,
očigledno je opravdana težnja da se aktivnosti unutrašnjeg transporta svede na
minimum. [3]

U cilju racionalizacije unutrašnjeg transporta, treba rukovoditi sledećim

načinima:

1. putanje materijala treba optimalno

skratiti,

2. transportne operacije treba po mogućnosti

isključiti

3. transportne operacije koje se ne mogu izostaviti treba

mehanizovati

odnosno

automatizovati

pogodno izabranim sredstvima.

1.1. Planiranje unutrašnjeg transporta

Pre nego što se pristupi planiranju i projektovanju unutrašnjeg transporta

neophodno je razmotriti sledeće elemente:



sistem pretpostavljenog tehnološkog procesa (ili realnog ako je u pitanju
rekonstrukcija postojećeg stanja) i njegov uticaj na unutrašnji transport,



stepen automatizacije proizvodne opreme i njen uticaj na unutrašnji transport,



tok kretanja materijala u zavisnosti od tehnološkog procesa,



moguće transportne puteve, uz poštovanje postojećih ograničenja (postojanje
već izgrađenih objekata),



troškove unutrašnjeg transporta i njihov uticaj na ukupne troškove
proizvodnog procesa.

Tek po detaljnoj analizi prethodno navedenih elemenata pristupa se projektovanju

transportnog sistema držeći se sledećih principa:



Osnovni princip planiranja unutrašnjeg transporta je da se njegov obim smanji
do racionalnog minimuma.



Dužina transportnih puteva mora da bude što kraća.



Da bi se skratila dužina transportnih puteva treba izbegavati povratne
transporte gde god je to moguće.



Prilikom projektovanja treba izbegavati ukrštanje transportnih puteva.



Eliminisati gde god je to moguće operacije ručnog premeštanja materijala
uvođenjem automatizacije i mehanizacije.



Razmotriti, nije li jednostavnije pokretati radnike od jednog radnog mesta do
drugog nego materijal.



Izbegavati nepotrebna međuoperacijska skladištenja materijala.



Optimalno koristiti skladišteni prostor, kako po površini tako i po visini.



Svi sistemi rukovanja materijalom moraju biti povezani.



Svesti na minimum čekanje transportnih uređaja na posao.



Pri projektovanju transportnih linija treba voditi računa o njihovoj fleksibilnosti
zbog mogućih promena proizvodnog programa.



Obezbediti podatke o koštanju transportnih operacija ,ceni transportne opreme
i vršiti poboljšanja i zamene kad god je to ekonomski opravdano. [8]

1.2. Automatizacija unutrašnjeg transporta

Rešavanje automatizacije unutrašnjeg transporta u fabrici je integralni deo

projektovanja fabričkih postrojenja i proučavanja proizvodnih procesa. Shodno tome,
dalje   razmatranje   biće   koncentrisano   na   specifična   pitanja   iz   oblasti   unutrašnjeg
transporta,   što   treba   da   posluži   za   uspešno   rešavanje   kompleksnih   problema
racionalizacije   proizvodnih   procesa   i   organizacije   rada   u   oblasti   unutrašnjeg
transporta.

Rešavanje problema u vezi sa transportnim sredstvima, posudama, putanjom

itd, tesno je povezano sa projektovanjem transportnih operacija.

Ustvari, transportne operacije objedinjuju u celinu ove elemente, obezbeđujući

vršenje celoshodnog transportnog rada.

U opštem slučaju unutrašnji transport može biti:



kontinuiran



i sa prekidima.

U prerađivačkoj industriji transport je uglavnom sa prekidima.

Broj prekida ujedno znači i odgovarajući broj manipulacija (utovar, istovar).

Ukoliko je podela rada više izražena, može se očekivati veći broj prekida, a time se
ujedno zaoštrava pitanje celokupnog izbora rešenja transportnih operacija, kako bi se
troškovi unutrašnjeg transporta sveli na minimum. [7]

1.3. Transportni tokovi

Materija transportnih tokova obuhvata:



dužinu putanje materijala,



količinu materjia za transport.

Transportni tok se izražava u tona-metrima(t/m).

Dužina putanja materijala može se posmatrati iz dva aspekta:

2.MATERIJAL

Materijal koji se transportuje, može imati najrazličitija svostva. Osobina

materijala utiče na rešavanje čitavog niza problema u oblasti unutrašnjeg transporta,
kao što su transportni postupci, posude, transportna sredstva itd.

Karakteristike materijala mogu biti posmatrane sa stanovišta agregatnog stanja:



materijal u čvrstom stanju,



materijal u tečnom stanju,



materijal u gasovitom stanju.

Materijali u čvrstom stanju mogu se razvrstati u dve velike grupe:



komadni,



i šipkasti.