Upravljanje projektom

UVOD

Planiranje je svesna misaona aktivnost koja čoveku omogućava da postigne ono što želi unapred isplaniranim i najoptimalnijim putem. Isto tako planiranje pretpostavlja naučno predviđanje budućeg poslovanja preduzeća na osnovi svestranog razvitka tog preduzeća i to na duži rok. Planiranje je veoma važno za uspešno poslovanje i rad samog preduzeća.
Planiranje može biti formalno i neformalno. Pri neformalnom plairanju, ništa nije zapisano, i malo je ciljeva sa kojima se upoznaju drug članovi organizacije, ili ih uopšte nema. Ova vrsta planiranja česta je u malim firmama u kojima vlasnik – menadžer ima viziju pravca kretanja firme i načina stizanja do cilja. Neformalno planiranje je opšte i neostaje mu kontinuitet. Iako je ovo planiranje prisutnije u manjim organizacijama, neformalno planiranje postoji i u nekim većim organizacijama. Manje firme mogu da imaju i veoma sofisticirane procese planiranja, kao i formalne planove.
Prilikom formlanog planiranja, definišu se specifični ciljevi koji pokrivaju period od nekoliko godina. Ovi ciljevi su dati u pismenom obliku i podeljeni su organizacionim članovima. Postoji poseban program postupaka za postizanje ovih ciljeva; to znači da menadžeri jasno definišu razvojni put kako bi organizaciju i različite radne jedinice usmeravali sa postojećeg ka željenom položaju.
Nivelisanje resursa nastoji da obezbedi optimalno korišćenje resursa koji se nalaze na rasplaganju. Nivelisanjem resursa moguće je dovesti do eventualnog produženja vremena realizacije projekta (vreme koje nije najkraće moguće, nego je najoptimalnije vreme u odnosu i na druge elemente) ali se pri tom smanjuju troškovi (na primer za angažovanje dopunske radne snage).

 
NIVELISANJE RESURSA

U konceptu upravljanja projektom, pod resursima se podrazumeva raznovrstan materijal i delovi, radna snaga, oprema, finansijska sredstva itd. Planiranje svake od navedenih vrsta resursa je veoma složen proces i ove pojedinačne procese treba sinhronizovati i uklopiti u celovit proces planiranja resursa. Planiranje resursa je neophodno zato što su raspoloživi resursi najčešće ograničeni, pa je potrebno izvršiti optimalan raspored njihovog angažovanja na projektu, kako bi troškovi realizacije bili što niži, a sama realizacija efikasnija.
Proces utvrđivanja potrebnih količina pojedinih vrsta materijala i delova, zatim naručivanje i nabavka, i na kraju preuzimanje i skladištenje dobavljenih materijala i delova. Podproces procesa planiranja koji obuhvata utvrđivanje pojedinih vrsta i količina opreme, uređaja i instalacija, njihovo naručivanje i nabavku, kako bi bili spremni da se u planiranom terminu ugrade u investicioni objekat.Tesno je povezana sa planiranjem vremena.Vremenski plan tačno određuje termine u kojima su pojedine vrste opreme potrebne za ugrađivanje. Osnovni cilj raspoređivanja radne snage je određivanje najpovoljnijeg rasporeda angažovanja kadrova različitih profila na izvršenju pojedinih aktivnosti u toku realizacije projekta. Raspoređivanje se obavlja tako što se vrši odlaganje, odnosno pomeranje izvršenja pojedinih aktivnosti, koje prilikom toga oslobađaju deo prekobrojnih kadrova. Vrši se pomeranje nekritičnih aktivnosti (aktivnosti koje se ne nalaze na kritičnom putu) što dovodi do promene dinamike angažovanja radne snage i poboljšanja ukupnog rasporeda radne snage na realizaciji projekta. U praksi se najčešće javlja situacija da za izvršenje određenih aktivnosti nema dovoljno resursa, dok za druge aktivnosti ima više nego što je u određenom vremenu potrebno. Zbog toga je neophodno izvršiti nivelisanje koje predstavlja novo, poboljšano raspoređivanje i korišćenje resursa u vremenu. Nivelisanje se definiše kao postupak optimalnog raspoređivanja raspoloživih i ograničenih resursa na planirane aktivnosti, kako bi se one obavile u najmanjem mogućem vremenu i sa najmanjim troškovima.