Upravno Pravo

Pokretanje prekršajnog postupka se izvršava pomoću zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koji podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni. Za njega su ovlašćeni organi uprave, inspektori, javni tužilac i drugi organi.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka se podnosi pismeno i on sadrži:

1. Naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu;
2. Naziv prvostepenog organa kome se podnosi zahtev;
3. Osnovne podatke o okrivljenom (ime, prezime, datum rodjenja i dr.);
4. Činjenični opis radnje i mesto izvršenja prekršaja;
5. Propis o prekršaju koji treba primeniti;
6. Predlog o dokazima koje treba izvesti;
7. Potpis i pečat podnosioca zahteva.

Zahtev za pokretanje postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za prvostepeni organ za prekršaje. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka se takođe može podneti i usmeno na zapisnik.

1.1 POSTUPAK PRVOSTEPENOG ORGANA PO ZAHTEVU

Kad nadležni prvostepeni organ za prekršaje primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za njegovo pokretanje i odlučiti o daljem toku postupka.

Ako sudija za prekršaje ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, doneće zaključak kojim se prekršajni postupak pokreće. A ako utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka zahtev će rešenjem odbaciti.

Kada ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka:

1. Kad radnja opisana u zahtevu nije prekršaj;
2. Kad prvostepeni organ nije stvarno nadležan;
3. Kad postoje odgovornosti koji isključuju odgovornost za prekršaj;
4. Kad je nastupila zastarelost za pokretanje postupka;
5. Kad je zahtev podneo neovlašćeni organ;
6. Kad postoje drugi zakonski razlozi;