Uticaj globalizacije na položaj žena u EU

UVOD

U ovom radu sam pokušala da vam na odredjen način približim problematku uticaja globalizacije na polozaj žena fokusirajući se najviše na žene sa područja Evropske unije. Pre svega sam predočila neke od definicije globalizacije, kao snažnog društvenog procesa čiji smo savremenici, kao i uticaj njenih dimenzija; kulturnih, ekonomskih i političkih, na položaj žena.

Nakon toga sam napravila osvrt na ljudska prava i parametre na osnovu kojih dalje u radu možemo da vidimo koliko su ugroženim grupama uskraćena odredjena prava i koje implikacije iz takvog diskriminatorskog ponašanja proizilaze.

U trećem delu rada bazirala sam se na implementaciju pravila EU o rodnoj ravnopravnosti u nacionalne zakone država članica EU. Sam početak uvodjenja ovih pravila kroz razne direktive i način na koje su ih države članice prihvatale i primenjivale. Jedan od načina na koje su žene mogle da se izbore za veća prava jeste da se više uključe u proces obrazovanja i u političke procese što je prikazano kroz mnoštvo podataka i teorija. Takodje sam ukazala na ekonomski položaj žena u EU i na neravnopravnost medju polovima, koja je očita u podacima o zaposlenosti i visini nadnica muškaraca i žena.

Mnogi faktori su uzrok rodnih nejednakosti u naizgled liberalnom evropskom društvu. Medju bitnima izdvajaju se mediji, kao najmasovniji vid komunikacije sa širom javnošću, i tretman političkih vrhova prema ovom problemu.
 

GLOBALIZACIJA I ASPEKTI NJENOG UTICAJA NA POLOŽAJ ŽENA

Kada govorimo o globalizaciji moramo se sloziti u tome da ne postoji opšteprihvaćena definicija globalizacije. Ima opštijih i specifičnijih definicija ali jedinstvenog pogleda na to šta je globalizacija nema.Razlog za to je, s jedne strane, kompleksnost i multidimenzionalnost samog fenomena, a sa druge strane, mnoštvo prizmi iz kojih se taj fenomen posmatra. Globalizacija se smatra jednim od najkontroverznijih fenomena danasnjice za koji se koristi mnostvo sinonima: amerikanizam, amerikanizacija, mondijalizam, neoimperijalizam. Sledeće dve definicije globalizacije nam mogu pribliziti značenje ovog pojma:
“Globalizacija se tako može definisati kao intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa”
„Globalizacija označava sve one procese pomoću kojih ljudi čitavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko društvo, odnosno globalno društvo.“
Geoplotika 21. veka obelezena je sve većim jazom izmedju slojeva bogatih i siromašnih i postepenim „izumiranjem“ srednje klase. Ideje, kapital, roba i ljudi su zahvaljujući tehnoloskom progresu imale olaksan protok i doprinele su sve vecim interakcijama medju pojedincima, društvenim zajednicama, državama i nacijama. Kao rezultat toga imamo slabljenje političkog uticaja nacionalnih drzava i jacanje uticaja medjunarodnih zajednica, očit, i nama blizak primer jeste EU. Takodje je neosporno jačanje uticaja multinacionalnih kompanija, transnacionalnih koropracija u čijim rukama je koncentracija moći. Neravnomeran ekonomski razvoj postaje sve očigledniji, jer je sva moć i svetsko bogastvo u rukama globalne finansijske elite, dok s druge strane imamo izumiranje srednje klase i dalje siromašenje siromašnih slojeva. Podatak koji ide u prilog tome jeste da 200 najbogatijih ljudi na svetu ima jednaka primanja kao 40% stanovnistava na dnu liste po primanjima.
Globalizacija je proizvela brojne negativne, ali i pozitivne efekte na najveću marginalizovanu grupu na svetu, žene. Neki od negativnih efekata jesu da je doprinos žena u ekonomiji potcenjen čime one teze dolaze do napredovanja. Razni oblici profitiranja uspesni su na uštrb eksploatacije ženskog rada. Ekonomska liberalizacija dovela je do jačanja transnacionalnog kriminala, zasnovanog na polnoj diskriminaciji žena (trgovina ženama, seks i prostitucija).
Neki od pozitivnih efekata globalizacije su to sto su im obezbedjene dodatne i raznovrsnije mogucnosti. U izvozno-orjentisanim zemljama do zaposlenje pre dolaze žene nego muškarci, takodje ruženje lokalne kulture i običaja i izlaganje drugim kulturama.