ВОЈНА ГИМНАЗИЈА
БЕОГРАД
УТИЦАЈ РАЧУНАРА НА ЗДРАВЉЕ
Матурски рад из информатике и рачунарства
МЕНТОР: УЧЕНИК:
Горица Ђаковић Дорошки, професор
Милош Мандић
Утицај рачунара на здравље Мандић Милош
Београд, мај 2018. године
Садржај
1. Увод...................................................................................................................................3
2. Ергономија........................................................................................................................4
3. Фактори који утичу на појаву здравствених тегоба и подела......................................7
4. Физичка непријатност, бол и отоци................................................................................8
4.1 Облици синдрома пренапрезања...................................................................................................9
5. Дегенеративне промене на очима и виду.....................................................................13
6. Стрес и замор.................................................................................................................. 14
7. Интернет зависност као нова болест............................................................................15
7.1 Зависност од друштвених мрежа (Facebook, Instagram, Twitter, Youtube)..............................16
8. Услови за безбедан рад на рачунару.............................................................................17
9. Закључак..........................................................................................................................21
10. Литература.................................................................................................................... 22
2
Утицај рачунара на здравље Мандић Милош
1. Увод
У последње три деценије рачунари су знатно изменили не само радно већ и животно
окружење човека поједностављујући и убрзавајући различите врсте задатака у
разним областима. Ипак, овакав напредак технологије је довео и до појаве
различитих здравствених проблема код људи који користе рачунаре. Мало људи у
потпуности схвата колико је рад на рачунару напоран за наше тело и колико је
велики његов утицај на наше физичко и ментално здравље.
За потребе овог рада, дефинисаћу рачунар као комбинацију опреме и намештаја који
чине: рачунарски хардвер, рачунарско радно место и радна околина. У овом смислу
рачунарски хардвер чине монитор, тастатура, миш и други улазни уређаји.
Рачунарско радно место подразумева рачунар и рачунарски намештај (сто, столица,
телефон, штампач и сл.). Радну околину чине осветљење, вентилација и бука у
радном простору.
Без обзира да ли се говори о раду на рачунару у оквиру или ван радног места, када
говоримо о утицају рачунара на здравље, намећу нам се следећа кључна питања:
Који су то потенцијални здравствени проблеми до
којих може доћи приликом употребе рачунара?
Који фактори утичу на појаву здравствених тегоба?
На који начин се може безбедно радити на рачунару?
4
Утицај рачунара на здравље Мандић Милош
2. Ергономија
Појам ЕРГОНОМИЈА изведен је од две грчке речи : -é
rgon(
посао)
-
nómos
(природни закон)
Настао је као резултат знатижеље групе научника и инжињера, који су покушали да
увиде везу између човека и машине, средином 20. века.
Ергономија представља научну дисциплину која се бави разумевањем интеракције
између људи и других елемената посматраног система применом теоријских знања,
принципа и метода на дизајн и производњу са циљем одржавања људског здравља и
оптимизовања перформанси система у складу са тим. Бави се системом човек-
машина како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним
ограничењима и захтевима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и
поузданија.
Под појмом машина подразумева се сваки материјални предмет са којим човек
долази у додир приликом обављања неког посла, тако да је машина: тастатура
рачунара, обична оловка, али и локомотива, аутомобил, авион итд.
На почетку настанка ове науке, непосредно после Другог светског рата, акценат је
био на прилагођавању машине људском телу и његовим ограничењима. Настанак се
везује за брзи развој технике и техничких средстава која су била све савршенија и
ефикаснија. Међутим, јавио се човек, као онај, који својим ограничењима постаје
лимитирајући фактор његовог развоја.
Данас, ергономијом се баве биолози, антрополози, психолози, социолози, али сва
знања која носи свака од набројаних струка не значe ништа, ако се не интегришу у
скуп јединствених и усклађених захтева, који се морају поставити пред пројектанта
или дизајнера техничког средства да би оно задовољило све потребе и захтеве
човека.
Природни процеси који су кроз векове обликовали људско тело, нису нас
припремили за савремене облике живота. Наше тело, развијено је за кретање, а
не за
5
Слика 2.1 :
Подлога за ноге
Слика 2.2: Ергономски дизајнирана столица
Утицај рачунара на здравље Мандић Милош
7
Слика 2.3: Ергономски дизајниран сто за компјутер
